Болести или компликације у трудноћи најучесталији су разлог боловања дужих од 30 дана, а слиједе тумори и повреде, од којих се велики дио односи на повреде на раду, рекао је Срни вршилац дужности директора Завода за медицину рада и спорта Републике Српске Борис Међедовић.
"На првостепеној комисији за оцјену привремене спријечености за рад дуже од 30 дана у протеклом мјесецу било је укупно 5.945 радника, а за 4.287 је продужено боловање", рекао је Међедовић.
Према његовим ријечима, највише радника на оцјени боловања било је из Бањалуке, 2.531.
"Поређења ради, у августу ове године на оцјени привремене спријечености за рад било је око 500 радника више него у истом мјесецу лани, а чак 1.000 више ако поредимо јул ове и прошле године", истакао је Међедовић.
Он је навео да је евидентно да се повећава број радника који се упућују на комисију за оцјену боловања дужих од 30 дана, а посебно од када је у примјени нови Закон о обавезном здравственом осигурању по којем труднице и још неке категорије имају право на накнаду плате у пуном износу за вријеме боловања.
"Ово је похвално и веома значајно за ове категорије, али је очигледно да узрокује и већи број случајева боловања, посебно када је ријеч о трудницама", рекао је Међедовић.
Он је додао да су болести или компликације у вези са одржавањем трудноће најучесталији разлог боловања дужих од 30 дана.
"Тако је у августу на комисији била 1.321 трудница, док их је у истом мјесецу 2022. године било знатно мање, око 800. Затим слиједе обољели од малигних болести којих је у протеклом мјесецу на комисији било 861, а због повреда на раду на оцјену привремене спријечености за рад упућено је 587 радника", истакао је Међедовић.
Према његовим ријечима, Завод се све чешће суочава са појавом да послодавци не упућују раднике на обавезне периодичне прегледе у ову установу, што им је законска обавеза.
"То отежава и праћење привремене спријечености за рад код радника чија су радна мјеста означена као мјеста са повећаним ризиком. Оваква пракса негативно утиче и на превентивне мјере заштите здравља радника и може резултирати озбиљним здравственим проблемима који би се правовременим прегледима могли спријечити", рекао је Међедовић.
Међедовић је подсјетио да Завод на основу захтјева које послодавци упућују Фонду здравственог осигурања спроводи и ванредне оцјене привремене спријечености за рад, а послодавци имају могућност и да се обрате директно Заводу ради упућивања радника на ванредни љекарски преглед.
