Овај светац је живот окончао у тамници 306. године као борац за хришћанску вјеру.
Димитрије је рођен у Солуну у трећем вијеку послије Христа за вријеме цара Максимилијана. Када је од цара добио наређење да прогони хришћане, он се на то није обазирао већ је јавно проповиједао хришћанску вјеру.
Цара су обавијестили о непослушности Димитријевој, који је преобраћао народ у хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски командант и сам хришћанин, наредио је да га баце у тамницу гдје је мучен, а потом погубљен.
Солунски хришћани су га тајно сахранили, а на мјесту његовог гроба касније је подигнута црква. Свети Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.
Ово су вјеровања и обичаји
Српска православна црква (СПЦ) прославља данас празник Светог Димитрија Солунског, у народу познат као Митровдан, у знак сјећања на страдање и смрт овог светитеља.
Црквени списи наводе да се Свети Димитрије много пута јављао и спасавао град од земљотреса и несрећа. И данас се вјерује да је чудотворна снага његових моштију излијечила многобројне болеснике.
Према народном предању и житијима светаца, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, па је зато тај светац назван Мироточиви.
Култ Светог Димитрија веома је жив и код Срба, а у средњовјековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој Патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
Народни обичај налаже да се на Митровдан остане код куће. Вјерује се да онај ко тог дана не буде код своје куће, цијеле ће године бити ван ње и ноћити по туђим кућама.
За Митровдан се вјерује и да предсказује каква ће бити зима. Ако је дан сунчан, наводно ће зима бити блага, са мало изузетно хладних дана, па сви гледају у небо. Ако на Митровдан падне снијег, вјерује се да ће се задржати све до априла.
У Србији постоји и вјеровање да на овај дан не треба грдити малу дјецу, колико год да су погријешила или била безобразна, јер ће наводно онда цијеле године бити несташна. Жене се не хватају игле, маказа и вретена.
