Славимо Светог пророка Самуила

Свети пророк Самуило

Петнаести и посљедњи судија Израиљски. Живио 1.100 година прије Христа. Рођен од племена Левијина, од родитеља Елкана и Ане, у мјесту Рамату, или Ариматеји гд‌је се касније родио и благообразни Јосиф.

Нероткиња Ана исплакала је Самуила од Бога и посветила га Богу, када су му се навршиле 3 године. Живјећи у Силому, код ковчега завјета, Самуил је имао у 12 години истинито откровење од Бога о казни, која је предстојала дому првосвештеника Илије због неваљалства његових синова Офниа и Финеса.

То се откровење ускоро и збило: Филистејци су потукли Израиљце, убили су оба сина Илијина, и заплијенили ковчег завјета. Када је вијесник саопштио ову несрећу Илији, овај је пао мртав на земљу и издахнуо у 98 години. А то се исто десило и са његовом снајом, женом Финесовом. Од тада па за 20 година су били Израиљци робови Филистејцима. Послије тога рока послао је Бог Самуила народу да проповеда покајање, ако жели да се спасе од непријатеља својих.

И народ се покајао, и одбацио туђе идоле, којима је служио, и признао Самуила као пророка, свештеника и судију. Тада је Самуил пошао с војском на Филистејце и с помоћу Божјом побио их је, и ослободио земљу и народ. По том је судио Самуил мирно народу своме до старости. Када је остарио народ му је рекао да им постави цара уместо себе. Узалуд је Самуил одвраћао народ од тога говорећи му, да је Бог једини цар њихов, – народ је остао при свом тражењу.

И ако је ово тражење није било мило Богу, Бог је наредио Самуилу, да им помаже за цара Саула, сина Кисова из племена Венијаминова. Саул је царовао кратко вријеме, и Бог га је одбацио због дрскости и непослушности, па је наредио Самуилу, па је помазао Давида Јесејева за цара мјесто Саула. Пред смрт своју Самуил је сабрао сав народ, и опростио се с њим. А када је умро плакао је за њим сав Израиљ, и сахранио га у његовом дому у Рами.

Тропар (глас 2):

Пророка Твога, Самуила, успомену Господе славимо, зато Те молимо, спаси душе наше.

Сви хришћани који славе Светог пророка Самуила верују да на данашњи дан не би требало радити ниједну срамну ствар, а нарочито олако узимати добро које ти други чине. Будите захвални људима, не будите малодушни.

Ако се неко не хвали што вам је помогао и не тражи награду за то, не будите ситне душе, цијените његов труд.

Свети Филип Ираклијски

Изгледа да је Филип Ираклијски био Словен. Служио је Богу у Тракији, и тамо прво предан мукама за Христа. Када су незнабошци јурнули да запале цркву хришћанску, храбри Филип је рекао старешини њиховом: „мислиш ли ти, да је Бог затворен у стене? Он живи у срцима“.

Храм је био разорен, све књиге спаљене, а свештеници одведени у Једрене, гд‌је су послије тамновања и мука били бачени полусажежени у ријеку Марицу.

Још 40 хришћана скончало је с њим мученички. Мисли се да су пострадали у вријеме Диоклецијаново, преноси Блиц.