Масовна појава стјеница у париском градском превозу, али и сусједној Хрватској, односно у Ријеци и Сплиту, изазвала је талас панике и гађења код становништва широм Европе, а иако су редовни подстанари и у домаћинствима у Републици Српској, домаћи стручњаци тврде да нема разлога за страх јер је угриз ових крвопија безопасан и нису преносници болести.
Кућне или постељне стјенице посљедњих седмица постале су готово политичко питање у Француској јер грађани пријављују најезду инсеката у возовима, биоскопским салама, метроима и домаћинствима. У тој европској земљи двије школе су прекинуле наставу на неколико дана и на појаву тих инсеката све више се гледа као на јавни здравствени проблем.
Прије неколико дана стјенице су запажене и у једном хотелу у Сплиту те ријечком небодеру, што је додатно узнемирило хрватску јавност, а тамошњи биолози тврде да проблем инсеката у земљи постоји већ 15-20 година и да се сваког љета он потенцира доласком туриста који их преносе.
Да ли их има у Српској и у коликој мјери, из Гласа Српске питали су надлежне у предузећима која се баве дезинсекцијом и дератизацијом.
Директор фирме “Еко-бел” Владимир Шушњар за “Глас” каже да су посљедњу интервенцију због стјеница имали прије 20 дана и то у једном стану у бањалучком насељу Старчевица.
"Годишње имамо више десетина интервенција, али махом у ФБиХ. Уназад десетак мјесеци у Сарајеву је права најезда, док смо у Бањалуци ове године имало око 20 интервенција. Стјенице је изузетно тешко сузбити, јер су доста отпорне на инсектициде па се мора ићи циљано са одређеним хемијским препаратима који имају продужено дејство. Третман се обично понови након 15-20 дана“, појаснио је Шушњар.
Он је истакао да доста грађана и не зна шта су стјенице те да зову кад примијете угризе на тијелу.
"Обично се појављују тамо гдје је влажно или ако је зграда, на примјер, од камена. Без хране могу да опстану дуже од 460 дана, а процес размножавања зависи од температуре просторије и да ли имају домаћина. Оне осјете температуру човјека кад легне да спава и тада излазе, током дана их нема, веома су ситне и грађани их тешко уочавају“, додао је Шушњар.
У бијељинској фирми “Дезинсекција” кажу да у овој години нису имали позива због стјеница.
"Прије годину, двије само имали интервенције, али се радило о спорадичним случајевима, ништа масовно. Клијенти су са путовања у гардероби донијели инсекте па смо вршили третман да се не прошире“, рекла је директорица Ивона Станисавић.
Виши асистент Катедре за зоологију, еволуцију и генетику Природно-математичког факултета у Бањалуци Рајко Рољић појашњава за “Глас” да се паразитске стјенице хране крвљу сисара и птица.
"Позната је врста Цимеџ лецтулариус која паразитира на човјеку и за коју се сматра да је са слијепих мишева прешла и адаптирала се на паразитизам на пећинским људима. Активна је ноћу, када сише крв и најчешће се скрива у дијеловима кревета, гдје полаже јаја. Врло је тешко сузбити јер је резистентна на многе инсектициде“, рекао је Рољић.
Љекар породичне медицине у Бањалуци Милијана Станковић истиче да стјенице не спадају у групу инсеката који су отровни, те да не могу изазвати тешке алергијске реакције.
"Њихов угриз је углавном безопасан и не изазива ништа изузев локалне реакције. Пацијентима се препоручује да се јаве љекару оног момента када дође до тешке локалне реакције, односно ако је у питању јак оток и црвенило, као и други симптоми алергије. У пракси се дешава да људи и не виде шта их угризе, али се уплаше због изгледа локалне реакције па нам се јаве, али никада се не ради о озбиљном стању“, рекла је Станковићева.
Клима
Кућна стјеница је распрострањена на готово свим континентима, а углавном се налази у подручјима с умјереном климом. Њени убоди могу узроковати свраб и губитак сна, а на мјесту убода често се јављају упалне мрље, обично с тамнијом тачком у средини.
