Вјерници Српске православне цркве у суботу, 12. априла прослављају Лазареву суботу, велики празник успостављен у част чуда које је, по предању, Исус Христ учинио тог дана. Вјерује се да је Спаситељ четири дана по смрти свог пријатеља Лазара из Витаније њега вратио међу живе једном једином реченицом: "Устај, Лазаре". Лазарева субота је дан који обиљежавамо низом обичаја.
Лазарева субота, црквени празник познат још и као Врбица, увијек се обиљежава уочи празника Цвијети. Назив је добила по пријатељу Исуса Христа, Лазару из Витаније, који је преминуо и којег је, по предању, Исус оживио четири дана касније, када је из Јерусалима стигао у Лазареву родну Витанију. Отуд га православни хришћани зову Лазарем Четвородневним. У част овог великог библијског чуда Исуса Христа православни вјерници на Лазареву суботу спроводе низ обичаја који вијековима опстају у нашем народу.
Обичаји за Лазареву суботу
Први и најважнији обичај је да сви - и одрасли и дјеца - око струка носе гранчице врбе. Тиме се најављује Христов улазак у Јерусалим.
Други обичај је да се рано ујутро убере цвијеће, али оно мора да одстоји у дворишту, у некој посуди са водом до празника Цвијети. У нашој традицији је да на Лазареву суботу не би требало уносити цвијеће у кућу, јер члановима породице до наредне Лазареве суботе неће полазити за руком оно што буду радили.
Обичај који највише радује најмлађе је одлазак у цркву. Традиција налаже да родитељи обуку дјеци најљепшу гардеробу и да им око врата ставе звончић којим симболично најављују улазак Спаситеља у Свети град Јерусалим. Такође, дјеци се на главу стављају вјенчићи исплетени од цвијећа и врбових гранчица. Гранчице врбе које родитељи и дјеца доносе из цркве требало би заденути уз икону свеца заштитника породичног дома.
Наши преци су чим сване зора на Лазареву суботу одлазили на ријеку да се умију. Потом би из ријеке узимали камен, стављали га на ногу и шутнути га што даље уз ријечи: "Колико сам овај камен бацио, толико змија далеко од мене била." Овај обичај и даље опстаје у неким дијеловима Србије.
Шта не треба радити на Лазареву суботу
Како у народу постоје обичаји које би требало спровести на дан кад је Исус Христос васкрсао свог пријатеља Лазара Четвородневног, тако постоје и вјеровања шта никако не би требало радити на овај дан.
С обзиром на то да Лазарева субота "пада"у вријеме Васкршњег поста, не би требало пјевати и веселити се, већ умножити молитве. Иако је Лазарева субота велики празник и најава побједе живота над смрћу, јер "сви који видјеше Христа како је оживио свог пријатеља признаше га за Сина Божијег", у православној традицији субота је дан који је посвећен упокојенима, те није прикладно изражавати радост.