Многи Срби су у вјечитој дилеми - да ли ваља прослављати крсну славу, исте године када је домаћин преминуо? Црква има јасан став по питању овог случаја, а теолог и психолог Дарко Николић, разјаснио је дилему.
- Ово питање јесте стална дилема и покреће полемике и недоумице. Наш народ има различита мишљења треба ли славити или не прве године након што је домаћин преминуо, међутим став Цркве је потпуно јасан. Крсна слава се прославља у континуитету и без престанка, па и у случају смрти домаћина или неког од укућана. Она се прославља подједнако и у добру и злу, у благостању и радости, па и онда када је породица у жалости. Сходно томе, укућани треба да наставе да славе славу и обичаји прослављања крсне славе се не мијењају. Само се мијења то да нам недостају најмилији, али и у тим случајевима не треба очајавати већ се молити за спасење њихове душе и радовати поновном заједничком сусрету у Царству Небеском.
Чланови породице треба да оду у цркву на јутарњу молитву
- На дан славе, најприје насљедник, а по могућности и остали чланови породице, требало би да прво оду на литургијско сабрање односно на службу у цркву, на мјесто гдје ће се помолити за здравље и напредак породице, а исто тако и за преминулог домаћина, да их се сјећамо, помињемо и молимо за спасење њихових душа. Послије се молитвена успомена на нашег заштитника наставља у дому уз славски колач, жито, вино и свијећу које је претходно свештеник освештао читајући молитве и помињући оне које славе, али и наше претке који су славили и од којих смо наслиједили крсну славу. То се нарочито види из молитве којом се освећује славско жито. Свештеник моли Господа да благослови разноврсне плодове (жито и плодове који се у њему налазе) и освети оне који их буду јели, јер су свечари принијели ово у славу Његову односно славу Божију, а у част светога којег тог дана прослављамо, и за спомен оних који су преминули у благочестивој вјери (мислећи се на наше претке и сроднике) који су нам славу предали.
Славски колач, вино и жито су обавезни
- Закључак је да и послије смрти домаћина, укућани настављају да прослављају заштитника уз славски хљеб, жито, вино и свијећу, и у том погледу апсолутно нема никаквих промјена.
"Чланови породице треба да се договоре да ли ће прославити славу у кругу породице"
- Чланови породице треба да се договоре да ли ће прославити славу у кругу породице, али неће погријешити и уколико то буде и са гостима који су иначе долазили. Подразумијева се да је слава прилика да се најдражи окупе и да је то мјесто које има за циљ скуп и заједницу која треба молитвено да прославља светитеља који се тог дана слави те је потребно уздржавати се од претјераног пића и неприличних разговора, који ионако не приличе светињи славе, а посебно када је породица која слави у жалости. То је прилика да се гости заједно са домаћинима сјете, помену и евоцирају успомене на доскорашњег домаћина.
Да ли треба скидати црнину на дан славе?
- Црнина није само израз жалости онога који је носи, већ је и знак осталима са којима долази у додир, да понашањем не повређују осјећања ожалошћених. Свако ко има потребу да и на овај начин искаже бол и тугу, нема потребе да због дана славе и гостију скида црнину. Битно је да радимо онако како се ми осјећамо. Неко ће нам рећи да треба или не треба да носимо црнину, као и колико дуго, али треба поштовати свачији бол и тугу, на крају крајева нисмо сви исти и немамо сви исте капацитете да се изборимо са губитном драге особе.
