Српска православна црква и вјерници у петак, 8. новембра, обиљежавају Митровдан, велики православни празник посвећен Димитрију Солунском. Важи за једну од највећих слава у Србији и за њега се везује велики број народних обичаја и вјеровања.
Митровдан је у црквеном календару обиљежен црвеним словом!
Обичаји на Митровдан
Некада је Митровдан био познат и као дан када су се хајдуци растајали да би негдје презимили зиму и поново се састали на Ђурђевдан сљедеће године. Зато се у народу каже: “Ђурђев данак, хајдучки састанак, Митров данак, хајдучки растанак”. Наводно се по времену на овај празник може закључити и каква је зима на видику. Ако на тај дан буде мраза, очекује нас дуга и хладна зима са много снијега. Лијепо вријеме, са друге стране, најављује благу зиму.
Постоји и вјеровање да уочи Митровдана морају да буду завршени сви велики послови, нарочито велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу.
У нашем народу се вјерује да на Митровдан свако треба да остане код своје куће и да ово није дан за примање гостију. То не важи за оне који славе или иду на славу код родбине или блиских пријатеља, али и они морају да обавезно ноће код своје куће. Вјерује се да ће онај кога митровданска ноћ затекне ван дома, преко цијеле године ноћивати и “смуцати се” по туђим кућама.
Такође, некада је постојао обичај у Србији код имућнијих породица да се на Митровдан отпуштају “слуге” којима је истекао уговор и да се унајмљују нови. Уз то, у Србији постоји и вјеровање да на Митровдан не треба грдити дјецу, колико год да су погријешила, јер ће наводно онда цијеле године бити несташна.
У Шумадији сељаци у сваки угао собе ставе белутак, да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено. чешљеве и маказе.
Ко је био Свети Димитрије Солунски?
Димитрије Солунски био је антички заповједник Солуна који је одбио да изврши наређење цара Максимилијана о прогону хришћана и јавно је проповедао ту вјеру као једину праву. Због тога је бачен у тамницу гдје је мучен и погубљен.
Тајно је сахрањен, а према предању, његов гроб је одисао босиљком и смирном, па је због тога прозван Мироточиви. Широм Србије постоји велики број храмова који су посвећени овом свецу, укључујући цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
