Традиција фарбања јаја за Васкрс веома је стара и потиче из претхришћанског периода, дакле још и прије Христа и његовог страдања. Наиме, јаја су одвајкада била симбол рађања и побједе над смрћу - када се љуска сломи, из јајета излази нови живот.
У контексту Васкрса, бојење јаја се први пут помиње у 12. а у Србији у 16. вијеку.
Постоје бројна народна предања о вези са овим обичајем. Једно од њих, говори о стражарима који су чували Христов гроб и ту јели печену кокошку. Један од њих се стално плашио да би Христ могао да оживи, због чега су га други стално исмијавали. У једном тренутку су му рекли да ће се то догодити када печена кокошка коју су јели полети и снесе црвено јаје. Тог тренутка, то се и десило, а Христ се уздигао и полетио ка небу.
По другој причи, фарбање јаја се везује за легенду о Марији Магдалени. Она је дошла у Рим да проповиједа Христово Јеванђеље и стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донијела корпу јаја. Цар није вјеровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било, као кад би бијела јаја у корпи промијенила боју. Марија Магдалена је на то рекла: “Христос Васкрсе”, а сва јаја у корпи постала су црвена.
Ипак, постоје и легенде које чин фарбања јаја везују за догађаје прије Христовог васкрсења. Једна стара прича каже да је испод крста на Голготи, на којем је разапет Христ, било грличино гнијездо. Крв је попрскала јаја у гнијезду и обојила их црвеном бојом, па од тада хришћани обиљежавају дан Христовог страдања фарбањем црвених јаја, пише Историјски забавник.
У неким дијеловима Шумадије, стари причају причу о женама које су бојењем јаја спасле Исусу живот од војника који су га јурили. Оне су видјеле Христа како бјежи па су, да би омеле гониоце, брзо офарбале и ишарале јаја. Војници су застали у чуду јер никада раније нису видјели такав обичај, а Исус је побјегао. Бог их је тада благословио, па се јаја од тог дана фарбају.
Било како било, симболика свих прича је иста - јаја се на Велики петак фарбају у спомен на невино проливену крв и васкрсење Христово.
