"Златна кока" Европе пркоси Бриселу

Министар енергетике Терје Осланд рекао је у разговору и да Норвешка себе више не сматра зеленом батеријом Европе, пише Ројтерс.

Норвешка је након почетка сукоба Русије и Украјине 2022. године постала највећи европски снабдјевач природног гаса. Данас обезбјеђује око 30 одсто гаса потребног Европској унији и Уједињеном Краљевству.

Прошлогодишња производња гаса била је близу рекордних нивоа, док је производња нафте достигла највиши ниво од 2009. године. Званичне прогнозе ипак показују да ће производња значајно пасти након 2030. ако се не открију и не развију нова налазишта.

Баренцово море кључно за Европу

„С обзиром на данашње геополитичко и безбједносно окружење, као и стање са ресурсима, сматрам да је наставак активности у Баренцовом мору у интересу и Норвешке и Европе“, рекао је Осланд уочи енергетске конференције ОНС, која почиње у Ставангеру, преноси Индекс.

Европска унија формално подржава забрану нових бушења на Арктику ради заштите животне средине, али због забринутости за енергетску безбједност разматра промјену таквог става.

Осланд је истакао да Норвешка планира да задржи производњу и извоз нафте и гаса на садашњим нивоима најмање до 2035. године, а Баренцово море у томе има кључну улогу. „Ако Норвешка жели да остане дугорочан снабдјевач нафтом и гасом за Европу, Арктик мора да буде дио те приче“, додао је министар.

„То је наше суверено право“

Норвешка у разговорима са званичницима ЕУ истиче да су дијелови Баренцовог мора без леда и отворени за активности у вези са нафтом, слично као и Сјеверно море. Због тога су, тврде, ти дијелови мање осјетљиви на изливање нафте и друге еколошке ризике, док експлоатација истовремено помаже очувању радних мјеста и насељености у сјеверним регионима уз границу са Русијом.

Осланд сматра да се норвешки аргументи у Бриселу чују, али наглашава да је развој ресурса у Баренцовом мору суверено право његове земље, без обзира на то да ли ће ЕУ инсистирати на мораторијуму.

„Ми ћемо та подручја развијати, а на Европској унији је да одлучи да ли ће увести мораторијум на куповину тог гаса или нафте“, поручио је Осланд. Додао је да би се арктичка нафта у сваком случају продавала на свјетском тржишту, док би гас могао да се извози широм свијета као течни природни гас (ЛНГ) из Еквиноровог постројења Мелкоја код Хамeрфеста.

И извршни директор Међународне агенције за енергију (ИЕА) Фатих Бирол позвао је ЕУ да преиспита своје противљење новим нафтним и гасним пројектима на Арктику. Он тврди да су будуће залихе неопходне за енергетску безбједност.

С друге стране, критичари истичу да ће проћи године прије него што нови арктички пројекти постану оперативни и да неће значајније помоћи у рјешавању актуелних енергетских изазова у Европи.

Идеја о зеленој батерији била је погрешна

Норвешка, осим нафте и гаса, већину година производи и вишкове обновљиве енергије из своје разгранате мреже хидроелектрана, коју је извозила у Европу подморским кабловима.

Земља се раније представљала као зелена батерија Европе, али министар Осланд сада каже да је та идеја застарјела јер Норвешка сама не може да уравнотежи европско тржиште електричне енергије. „То је била погрешна замисао“, рекао је.

Та замисао подстакла је изградњу нових далековода, међу којима су и везе са Британијом и Њемачком, али је у Норвешкој изазвала отпор због раста цијена струје. Дубља интеграција са европским електроенергетским системом учинила је Норвешку осјетљивијом на цјеновне осцилације на континенту.

Осланд је најавио да Норвешка неће градити нове интерконекторе, али остаје посвећена снажној сарадњи са Европом у области енергетике. Позвао је европске земље да ојачају сопствено стабилно снабдијевање енергијом, које је, како каже, ослабљено затварањем нуклеарних електрана и електрана на угаљ, као и недостатком улагања у нове гасне електране.

Сматра да би то снизило цијене и створило бољу равнотежу у протоку енергије између држава. „Будућност је у веома снажном и интегрисаном систему“, закључио је Осланд, а преноси Индекс.