Ризик од струјног удара и пожара, хемијски ризик, као и ризик од оштећења вида само су неке од опасности које су грађанима могли створити несигурни производи који су се лани нашли на тржишту у Босни и Херцеговини.
У Извјештају о раду Агенције за надзор над тржиштем БиХ за 2024. годину наводи се да је као резултат спровођења проактивног и реактивног надзора над бх. тржиштем пронађено 39 модела несигурних производа.
"Најзаступљеније групе несигурних производа са озбиљним ризиком су електрична опрема, играчке, производи за дјецу и ласерски производи. Анализом резултата проактивног и реактивног надзора над тржиштем из 2024. године, установљено је да највише несигурних производа са озбиљним ризиком за потрошаче води поријекло из Кине, 82 одсто", наводи се у годишњем извјештају ове агенције.
Како истичу, ови резултати потврђују тренд из претходних година којим се потврђује да роба кинеске производње чини значајан дио несигурних производа.
Током протекле године, кроз активности проактивног надзора над тржиштем реализоване су 104 инспекцијске контроле у оквиру којих је административно, визуелно и лабораторијски контролисано 86 различитих модела, од чега 49 модела није испуњавало прописане сигурносне захтјеве.
"Као резултат наведених активности, са тржишта је повучено 1.113 комада производа. Пословни субјекти су, добровољно или по налогу инспекцијских органа, ускладили 3.154 комада са прописаним сигурносним захтјевима, док су 952 комада производа уништена", истичу они и додају да је лани покренуто и 28 предмета, од чега је у 12 случајева утврђено да се неусклађени предметни производи налазе на тржишту БиХ.
"Као резултат ових активности, са тржишта је повучено 1.397 комада несигурних производа, а 16 комада је усклађено са прописаним сигурносним захтјевима", стоји у извјештају.
Снежана Шешлија, предсједница Удружења потрошача "ТоПеер" из Добоја, истиче да грађани не воде рачуна и да нико не чита када неко упозорава на несигурне производе.
"Такође, никада не вратимо, кад већ сазнамо, да производ није у реду. Људи уопште не враћају, јер мисле да је то прича тек онако. Није ни добар канал комуникације и обавјештавања грађана о несигурним производима", каже Шешлија за "Независне новине".
Она сматра да треба наћи другачији начин комуникације о тим проблемима.
"Нама је проблем то што је међу несигурним производима јако пуно играчака и других апарата које користе деца, а на неки начин дијете није свјесно опасности", наводи она.
Осим што ни грађани не обраћају пажњу, проблем је и у контролама, а како каже Шешлија, они као удружење нису ни сигурни у потпуности какве су те контроле.
"Не да би само контрола требало да буде појачана на свим аспектима, не само на царини, већ би то требало радити и кроз систем продаје. Доста производа има који нису безбједни за грађане, а нису ишли преко царине", објашњава она.
Како истиче, често прате и информације из земаља окружења, а које се тичу повлачења несигурних производа, па сходно томе и реагују.
Ситуација из 2024. године наставила се и у овој, па је тако, према подацима Агенције за надзор над тржиштем БиХ, само у првим данима јануара на бх. тржишту пронађено неколико несигурних производа.
Тако су се два фена, двије лампе и кувало за воду нашли на овој листи, јер производи представљају опасност од струјног удара и пожара, пишу "Независне".
