Потрошачи су посљедњих мјесеци почели примјећивати како су одређени производи изгубили на квалитету, а све чешће се говори и о смањењу грамаже производа приликом чега цијена остаје иста или пак расте.
Недавно је Потрошачки савјет из Хамбурга познати маргарин Раму прогласило "великом преваром" јер му је, уз пад квалитете, смањена грамажа с 500 на 350 грама.
"Нова врста Раме за 43 одсто је скупља од класичне, а маргарин се продаје у паковању од 350 умјесто 500 грама, али кошта исто толико. Готово половина маргарина састоји се од палминог уља, док уље репице чини тек нешто мање од трећине састојака", појашњавају из Хамбурга.
Али, то није једини примјер. Дојче веле пренио је истраживање Сабине Хубнер, стручњака за квалитет у сектору услужних дјелатности, која каже да су након почетка сукоба у Украјини произвођачи помфрита замијенили сунцокретово уље палминим због недостатка сунцокретовог. Објашњава да је тај потез замишљен као мјера у случају нужде, али да је у међувремену за дио произвођача то постала свакодневица иако на тржишту више није присутна несташица сунцокретовог уља.
Иако се већ дуже времена прича о смањењу квалитета и величине производа, у посљедње су вријеме потрошачи посебно осјетљиви јер повећање трошкова долази са свих страна и не укључује само намирнице за свакодневну конзумацију, већ и енергенте те остале услуге.
Грађани: Већ неко вријеме примјећујемо смањење производа и лошији квалитет
У разговору са становницима Пуле Индекс преноси да и они већ неко вријеме обраћају пажњу на промјене цијена и смањење артикала те да су уочили како је појединим артиклима опао квалитет.
"Примијетим да су цијене на појединим производима остале исте, а да им се смањила грамажа. На примјер, примијетио сам да су конзерве сардина прије имале 100 грама, а сада имају 80 грама. "Примијетио сам то и с другим производима попут мармеладе од шипка. Вјерујем да има још пуно таквих примјера. Видим да је све поскупило, а потрошачи се оправдавају свакаквим потезима како би људе увјерили да то није истина", рекао је Жељко.
"Долази до пада квалитета производа, а знатно већих цијена. Вољела бих да се то промијени, али мислим да неће с обзиром на инфлацију у Хрватској. Пад квалитете производа највише сам примијетила на слаткишима", рекао је Адријана из Пуле.
"Примијетио сам да данашњи производи имају све мање грамаже, а да им је цијена све већа, као нпр. чоколада. Њој је сада смањена грамажа са 100 грама на 90 или 80, а цијена је пуно већа. Квалитет је такође пуно нижи. Није случај само с чоколадом, то се догодило и с бројним другим производима", рекао је Деан.
О чему је заправо ријеч?
Овакве појаве имају своје име, а зову се шринкфлација и скимпфлација. Шринкфлација подразумијева стратегију произвођача хране да смање величину својих производа и паковања, али да цијена остане иста или већа. Ради се о облику скривене инфлације тако што умјесто повећања цијене производа, што би потрошачима било одмах видљиво, произвођачи смањују величину производа, а задржавају исту цијену. Дакле, апсолутна цијена производа не расте, али је порасла цијена по јединици тежине или волумена.
На шринкфлацију највише утиче повећање трошкова производње те интензивна тржишна конкуренција, а овај принцип не заобилазе ни једне од највећих свјетских компанија. Међу најпознатијим примјерима су Кока коле, која је 2014. године смањила величину своје велике боце с двије литре на 1.75 литара, те компанија Крафт, која је смањила тежину Тоблероне плочица с 200 грама на 170 грама.
С друге стране, скимпфлација се односи на праксу смањивања квалитете производа који се наставља пласирати на тржишту по истој цијени. Нор. произвођач користи јефтиније састојке или ниже квалитетне производне процесе за израду производа.
