Бранко Короман би да замијени Бошка Југовића на челу паљанског општинског одбора СНСД-а.
Све је, наводно, спремно за смјену Југовића који је и актуелни начелник Пала, али многи у странци нису за ту ротацију. Слажу се у СНСД-у да треба подмладити странку, али да Короман није изданак младих, па сматрају да ни поред тога што је девет година млађи од Југовића не би унијело нову енергију.
На претходним локалним изборима Короман као кандидат СНСД-а за паљански Парламент добио је свега 761 глас и тако ушао прво у општински Парламент, а касније је изабран за предсједника Скупштине Града Источно Сарајево, што је изазвало велико негодовање међу члановима СНСД-а који су сматрали да други човјек Града треба да буде биран по броју гласова, а то је био актуелни народни посланик Дамјан Шкипина.
Ипак, испоставило се да је Короман био подобнији од Шкипине.
Његова "енергија“ невидљива је као предсједника Скупштине града Источно Сарајево или боље речено другог човјека Града, по функцији одмах иза градоначелника Љубише Ћосића.
За њега мало ко и зна, а остао је упамћен као неуспјешни директор ОЦ „Јахорина“. Чињеница да је Влада Републике Српске и за вријеме Коромановог мандата улагала у ОЦ, али упркос милионској модернизацији са инсталисањем шестосједа, ОЦ се тада гушио у милионским дуговима.
Короман је био означен као главни кривац и за тужбу ИРБ-а према ОЦ због дуга од 2.840.000 КМ. Влада је покренула 2010. године инвестициони циклус на Јахорини. ОЦ “Јахорина” који је и тада био у већинском државном власништву, одређен је за носиоца посла, али како није био кредитно способан одлучено је да емитује обвезнице које ће у већини случајева куповати државни фондови попут Инвестиционо-развојне Банке. На тај начин у Јахорину је инвестирано нешто више од 37.000.000 милиона марака. Већ тада је било јасно да су Короманова обећања узалудна и да ОЦ неће моћи враћати доспјеле рате, јер је тада био један од највећих губиташа у Републици Српској.
Упркос улагањима Владе Српске, милионски губитак само је растао. Короман је свој неуспјех правдао превеликим бројем запослених, лошом путном инфраструктуром, несарадњом око основних комуналних проблема са општанама Пале и Трново. ОЦ тада је газдовао и са хотелом Бистрица у коме се боравило само на потпис, анархија ски школа и угоститеља још више је довела до невидљивости улагања Владе Републике Српске, јер на рачуну ОЦ било више од три милиона дуга. Сви потенцијални инвеститори из Чешке и Србије убрзо су одустајали од улагања и за то су кривили, како су наводили, неспособно руководство ОЦ “Јахорина”.
У Влади је Короманова неспособност да управља владиним предузећем упалила црвени аларм након пропале зимске сезоне 2012/2013. након чега је и смијењен.
Прије смјена у Влади су посумњали на то како су трошене паре добијене од обвезница, а било је и одређених сумњи у квалитет радова на Јахорини. Скупштина акционара није прихватала Извјештај руководства ОЦ о утрошку намјенских средства прибављених емитовањем 1. и 2. емисије обвезница. То је практично био увод у смјену Бранка Коромана што је потврђено на сједници Владе неколико дана касније.
Инвестиционо-развојна Банка, у својству већинског власника, анализирала је пословање ОЦ у 2012.години и донијела закључак да Олимпијском центру пријети банкрот или стечај.
У закључку је тада наведено да “Банка апсолутно није задовољна пословањем Центра и оствареним резултатима с обзиром на огромна уложена средства у развој и квалитетну зимску сезону 2011/2012. године. И поред планираног позитивног пословања Центар је остварио губитак, не извршава своје обавезе, а акциони планови не дају никакве резултате”.
Инвестиционо-развојна банка на крају је тужила Олимпијски центар Јахорина због ненаплаћених 2.840.000 марака.
