Катастрофалним поплавама у мају 2014. године било је захваћено 48 одсто становништва Републике Српске, а укупна штета је премашила годишњи буџет Републике Српске и процијењена је на око 2,4 милијарде марака!
То је у Окружном суду у Бањалуци изјавила српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић која је саслушана као свједок одбране на суђењу некадашњем градоначелнику Добоја Обрену Петровићу и бившем шефу Одсјека Цивилне заштите Милку Видаковићу.
Оптужницом, њима се на терет ставља изазивање опште опасности, односно да су пропустили да спроведу потребне мјере и упозоре грађане на долазак поплавног таласа чиме су изазвали опасност за живот људи и имовине.
”Због великих падавина свако је могао очекивати да ће бити поплава. Многе превентивне радње су већ предузимане. Али оно што нас је задесило изашло је из свих оквира. То је била катастрофа! Виша сила. Толико екстремно и вандредно да то нико није могао предвидјети. То спада у 1000-годишњи просјек падавина”, рекла је Цвијановић, која у то вријеме обављала функцију предсједника Владе Републике Српске.
Она каже да је Влада била у сталној комуникацији са локалним заједницама, те да су информације добијали од полиције, начелника, градоначелника, директора школа, установа... Са нивоа БиХ нису добијали никакве званичне информације нити су били у контакту с људима из Министарства безбједности БиХ, нити Федерације БиХ. Навела је да је лично имала комуникацију са тадашњим премијером Федерације БиХ Нермином Никшићем који, након продирања воде, звао телефоном и рекао да постоји страх од пуцања бране на језеру Модрац, као и страх да ријека Спреча, која се улива у Босну, може проузроковати додатне проблеме.
Присјетила се да је у то вријеме Влада даноноћно радила, да су засједали сваки дан и доносили све потребне одлуке. Иако је ванредна ситуација формално проглашена 17. маја, она каже да је влада од 15. оперативно радила сви министри су се већ понашали као да су у ванредној ситуцији.
”Одлука о проглашењу ванредне ситуације је била логична реакција. Морало се дјеловати координисано, јер је више општина било погођено попалвом. Била су угрожена домаћинства, тешко је страдала инфраструктура, појављивала су се клизишта, одрони...”, истакла је Цвијановић.
На питање да ли је ангажман републичког штаба био узрокован непоступањем локалног штаба у Добоју Цвијановић је одговорила: ”Апсолутно не!”.
”Локална заједница је већ одрадила своји дио посла. Они су први на потезу, а потом се укључује републички штаб. Њима немам шта да замјерим. То се све одиграло муњевитом брзином. Нико на то не може да вас упозори. Легнете да спавате и када се пробудите све је другачије. Имали смо одличну сарадњу са свим локалним заједницама. Много развијенија друштва попут Њемачке, Аустрије, САД и слично нису могли да се изборе са таквим природним феноменима, па су имали и жртве и збрисане градове...”, каже Цвијановић.
На питање тужиоца она је рекла да није било раскола између локалне заједнице у Добоју и Републичког штаба, наводећи да то није био разлог због којег је пензионисаног генерала Момира Зеца именовала за повјереника Штаба за ванредне ситуације.
”То није било незадовољство, већ потреба. Он је послат као испомоћ мени као команданту Штаба. Да сам сматрала да је потребно послала бих још неког. Наравно да је Зец сарађивао са Петровићем и мени се није жалио на комуникацију с њим”, рекла је Цвијановић.
Додала је да је у Шамцу повјереник био генерал Милорад Кутлешић, те да је имао исти задатак као и Зец да, као човјек са војним искуством, људима буде услузи и помогне са организацијом свих послова који су усљедили од чишћења, санирања штете, спречавања ширења заразе и свега што је усљедило.
