На позив одбране Додик је саслушан као свједок на суђењу бившем градоначелнику Добоја Обрену Петровићу и некадашњем шефу Одсјека цивилне заштите Милку Видаковићу. Оптужницом, њима се на терет ставља изазивање опште опасности, односно да су пропустили да спроведу потребне мјере и упозоре грађане на долазак поплавног таласа чиме су изазвали опасност за живот људи и имовине.

Додик је у судници испричао да је 14. маја 2014. ишао на службени пут у Беч, али се исти дан вратио након што је обавијештен да због обилних падавина и пораста водостаја постоји опасност по људе и материјална добра у Српској. 

”Био сам стално у телефонском контакту са људима из општинских и градских штабова. Обавијестили су ме да је у Добоју урађен насип и да предузимају све мјере да се људи склоне, да се заштите јавна постројења и установе”, рекао је Додик.

Испричао је да од институција БиХ нису добијали никаква обавјештења и упозорења о временским (не)приликама.

”То је требало да функционише на нивоу између Федерације БиХ и Републике Српске, ниво БиХ нас ништа није обавјештавао. Кроз медије је било информација из ФБиХ, али нисам упознат да ли је од њих ишта долазило нашим службама”, рекао је Додик.

Чамцем спасили трудницу

Он каже да је већ 15. или 16. маја ујутро отишао у Добој, у пратњи људи из МУП-а Српске. Путовао је хеликоптером, јер су путеви већ били критични. Каже да је по његовом доласку у Добој, град већ био под потопљен.

”Видјело се да је стање катастрофално. Све што је направљено, то није могло спријечити. Нико то није могао знати, јер се радило о 1000-годишњем просјеку падавина. О том просјеку падавина нису размишљали ни у бившој Југославији и процјене су се и у то вријеме прављене на основу 100-годишњег просјека”, рекао је Додик.

Присјетио се језивих призора које је гледао својим очима, наводећи да се радило о катастрофи епских размјера.

”Док смо чамцем ишли кроз Добој, људи из МУП-а Републике Српске су ми указали да се налазимо на главној раскрсници, а вода је била изнад нивоа на којем се налази семафор. С њима сам обишао више локација, посјећивао угрожене и знам да смо помогли трудници и одвезли је до болнице, која се налази на узвишеном мјесту и није била под водом”, рекао је Додик.

Стравичне сцене у Модричи и Шамцу

Каже да су даље ишли ка Модричи, гдје је такође види стравичне сцене.

”Код једног домаћина је штала била потопљена, а све што је у њој било од крава, до свиња се утопило, јер нису могли изаћи из штале. Мислим да је највиши ниво воде био у Шамцу. То се могло видјети голим оком. Негдје је вода била до другог или чак до трећег спрата појединих објеката”, рекао је Додик.

Он каже да је одлука о ванредном стању донесена на републичком нивоу, те да се окупило најуже руководство Републике Српске које је разматрало шта све може да се учини како би се помогло становништво. Све је, каже, било мобилисано да се помогне угроженима људима. 

”Укупна штета које су те поплаве направиле процијењена је на око двије милијарде марака. Оно што је у то вријеме било дивно за видјети је висока солидарност свих људи и подршка људи који су били у зони угрожености, као и повјерење људи у органе власти, припадника штабова, институција...”, истакао је Додик.

Добојски штаб тражио помоћ

Радислав Јовичић, некадашњи министар унутрашњих послова Републике Српске, испричао је да у вријеме мајских поплава у Добоју све информације с терена добијао од начелника Центара јавних безбједности.

”Знам да смо 15. маја рано ујутро имали сједницу Владе и тада смо упознати да је из Добоја стигао допис у којем је градски штаб апеловао да им се помогне, јер они нису имали довољно капацитета да се супротставе и одговоре на оно што их је задесило, јер је вода већ кренула да плави приградска насеља”, рекао је Јовичић.

Након сједнице је хеликоптером отишао за Добој. Каже да је вода била у граду и да нису имали гдје да слете па се хеликоптер спустио код жељезничке станице.

”Тражио сам да се ангажује Специјална јединица полиције и да одмах дође у Добој. Први задатак им је био да евакуиши дијализне болеснике. Већ сутрадан у граду је било 25-26 чамаца”, истакао је Јовичић.

И он је нагласио да комуникација на нивоу БиХ тада није функционисала, и колико се сјећа лично није добијао никакве информације. На питање одбране појаснио је како је у закону дефинисан појам катастрофа, наводећи да је управо то оно што се десило у Добоју, Модричи, Шамцу.

”Могло је бити много горе”

Упитан да ли је народ обавјештаван да се тако нешто може догодити он каже да је полиција и током ноћи о томе обавјештавали грађане патролним службама и уз помоћ мегафона. Људима су говорили да се склоне, евакуишу, да подигну ствари на више нивое и слично. Каже да је било много оних који нису вјеровали у надолазећу опасност.

”Добој је задесила велика катастрофа која се није могла предвидјети. Та количина воде која је пала, спада у 1000-годишњи просјек.

На питање да ли се од тога могло одбранити Јовичић сматра да то није било могуће.

”Не бих волио да сам у кожи и на мјесту градоначелника у таквој ситуацији. Сви ће рећи како је све могло много боље да се одради, али лично мислим да је могло бити много горе”, рекао је Јовичић.

На питање да ли је Влада имала информацију да може доћи до толике катастрофе Јовичић је рекао да то нико није могао предвидјети.

”Добијали смо информације да ће бити плављења, да водостаји расту, али не и да ће доћи до катастрофе тог обима”, рекао је Јовичић.

Балкан задесио ”Ђеновски циклон”

Игор Ковачић, некадашњи замјеник директора Хидрометеоролошког завода Републике Српске, у судници је изјавио да је од средине априла до 17. маја 2014. године у Републици Српској пала четвртина годишњег просјека кише, што спада у 500-годишњи просјек.

”Оно што се у мају 2014. године догодила на Балкану је означено као катастрофа”, рекао је Ковачић.

На питање одбране он каже да је РХМЗ у то вријеме слао прогнозе свим институцијама, као и грађанима. Тако је у прогнози за 13. мај наведено да се у централном појасу (подручје Добоја), поподне очекује нестабилно вријеме са повременим пљусковима. Помињано је и да се очекују обилније падавине од, како се прогнозирало 20 до 30 литара по квадратном метру. Ковачић каже да је то изнад уобичајеног просјека, али није драстична количина.

Нагласио је да прогнозе могу помоћи и да се упозорења могу издавати на основу тога, али да нико не може знати колико ће тачно кише пасти.

”Обимне кише су биле и у априлу, што је посљедица ”Ђеновског циклона” који је тада по дужини трајања и величини био изнад просјека. Тај циклон је проузроковао поплаве на Балкану”, рекао је Ковачић.

Пратите нас и путем Вибера