Саво Минић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, испричао је у Окружном суду у Бањалуци да становници Шамца у мају 2014. године нису озбиљно схватали каква им опасност пријети од поплава, наводећи да је само 2 одсто људи послушало упозорења која су им упућивали!
Минић, који је у то вријеме био начелник Општине Шамац, саслушан је као свједок одбране на суђењу некадашњем градоначелнику Добоја Обрену Петровић и бившем шефу Одсјека Цивилне заштите Милку Видаковићу.
”Ми смо предузимали све превентивне мјере. Шамац се налази на ушћу Босне у Саву, живимо практично у проширеном кориту Босне и сваке двије до четири године имамо одбране од поплава. Али оно што се десило у мају 2014. не памти ни историја, ни фотографија. Вода је прешла преко насипа и потопила град. Шамац је доживио већу катастрофу од Добоја”, рекао је Минић.
Он каже да је тих дана био на телефонској вези са начелником Модриче Младеном Крекићем и градоначелником Добоја Обреном Петровићем. Обрен му је 14. маја говорио да водостаји расту, али каже да ништа није наговјештавало да ће доћи до толике катастрофе. Разговарали су и сутрадан ујутро када му је Петровић рекао ”да неће бити добро” и да насип који су од врећа с пијеском правили у Добоју неће моћи задржати поплавни талас, а касније су изгубили комуникацију јер су везе биле у прекиду.
”Шамац има вододобрану и на сјеверу на ријеци Сави, и на западу на ријеци Босни. Ми смо такозваним талпама затварали обје стране и то је раније било довољно да се одбрани град, али у мају 2014. године није било тако”, испричао је Минић.
Он каже да је поплавни талас био толико снажан да га ништа није могло зауставити. Ипак сматра да је њима било лакше, јер су за разлику од Добоја имали бар неку информацију о јачини надолазећег поплавног таласа.
”Ми смо обавијестили грађане да се склоне, да дижу ствари на више тачке. Кренули смо са постављањем одбрамбеног зида, поставили између 16.000 и 18.000 врећа, али ништа није могло да спријечи продирање воде. Питају ме који је насип попустио? Није ниједан, једноставно вода је прелазила преко њих за више од пола метра”, рекао је Минић.
Он наглашава да становници нису озбиљно схватали ситуацију.
”Када то кажем мислим и на своје родитеље. Лично сам обилазио села и куће с полицијом и мегафоном упозоравао да долази поплавни талас, позивао народ да идемо бранити насип, али се нису одазвали. Само два одсто људи је послушало наша упозорења. Нама је насип бранило стотињак момчића из Шамца. Нисмо имали реакцију грађана у смислу да схвате озбиљност, али нисмо ни знали да ће бити тако страшно”, истакао је Минић.
Он каже да су у школама и другим установама организовали склоништа са храном и другим потрепштинама, а да се ту појавило свега 50-так људи. Тек када је вода продрла настали су проблеми па су их редом звали да помогну жени која се порађала, дијализни болесници и слично.
Наводи да је пола општине било под водом, те да оно што је природа направила тих дана нико није очекивао.
”Имали смо поплаве 60-тих година, али то није било ни близу онога што се десило 2014. године. Тада је живот стао. Имали смо на хиљаде угинулих животиња, потопљених објеката... Када је видио каква је ситуација турски амбасадор ме је питао: ”Гдје планирате одвести овај народ да живи?”. То је била катастрофа! Невјероватна количина воде. Ми смо 10 дана из града враћали воду преко насипа уз помоћу пумпи”, истакао је Минић.
