Стефан Савић (23), репрезентативац Србије у ММА и освајач бронзане медаље на свјетском првенству, убијен је у ноћи између 24. и 25. фебруара на Дорћолу.
За овај злочин осумњичени су Василије Гачевић (23) и Марко Даничић (23) за којима се трага, а родитељи убијеног спортисте, Јасмина и Ненад Савић, по први пут од трагедије говоре о свему што се догодило.
Стефанова мајка Јасмина наводи да је у недјељу, 25. фебруара пробудила полиција.
– Он је отишао у град, а супруг и ја смо били код куће. У једном тренутку, послије пола 1 ноћу ми се баш слошило, и у тренутку док су ми убадали дијете, ја сам му послала поруку: „Сине, јеси ли понио кључ?“. Никада ми није одговорио. Увијек сам и њега и кћерку чекала да се врате из града, али ту ноћ нисам. Ујутру у 8.15 ме је пробудила полиција. Тада су ми саопштили да су ми убили дијете, почиње исповијест за Нова.рс мајка страдалог младића.
Не могу да вјерују њиховог сина више нема
Ненад, Стефанов отац објашњава да нису могли да схвате шта се догодило.
– Читав сукоб је кренуо маја 2021. године када су петорица младића, од којих су двојица сада убили мог сина, претукли Стефановог школског друга и бацили га у Саву. Они су тог младића толико тукли да је имао 14 копчи по глави. Стефан га је извадио из Саве и њима рекао: „Добро бре мангупи, вас петорица убисте њега једнога“. Њих петорица су онда насрнули и на Стефана, један га је ударио и побјегао, а ова четворица су кренули даље, не знајући да је Стефан у пуној снази јер је спортиста - појашњава Ненад за Нову.
“То је био њихов први покушај убиства”
– Да није било Стефана који је друга извукао из воде, нисам сигурна да би то остао само покушај. Они су тада требали да кажу: “Хвала Стефане што си нас спасио робије“, али они су га у знак захвалности убили. То је велики пропуст родитеља. Мој син се није дружио са њима, он је само помогао другу. Читав живот је само то и радио, бринуо о другима. Ово што су урадили мом сину, то не може нормална дјеца да ураде, то могу само болесници. Они нису убили једног човјека када су нам одузели Стефана, убили су много људи – наводи потресена мајка.
Младићев отац додаје и да је Стефан прије извјесног времена покренуо акцију како би помогао једној породици.
– Ја немам потребу да причам какав је био мој син да би неко чуо, насупрот, тек након свега овога ја схватам колико је мој Стефан заиста био цијењен, поштован и вољен. Kада је Стефан био мали, у улици у којој живимо је био један дјечак који је њега знао да удари. Kада су порасли, тај младић се оженио, добио двоје дјеце, али је нажалост настрадао. Kако је иза њега остала недовршена кућа, Стефан је покренуо акцију скупљања помоћи да се његовој дјеци ставе прозори на кући како се не би смрзли. Ето, такав је био наш Стефан - каже отац, а мајка додаје:
- Био је бољи од свих, био је најбољи. Био је позитиван, ведар, са најљепшим осмијехом и очима. Он је плијенио гдје год да се појави. Био је диван. Његови другови су још док је био жив долазили и причали нам да је најбољи, а сада само говоре колико је заиста био јединствен. Он није дијелио људе по националности, по вјери, он их је дијелио само на човјек и нечовјек - каже Јасмина.
Ненад наводи да је његов син ушао у свијет спорта након што га је један дјечак у школи малтретирао.
- У шестом разреду школе га је малтретирао двије године старији ученик. Он је према Стефану заиста био „тиранин“, због чега смо ми више пута ишли у школу, звали смо и да дођу родитељи тог дјечака, али до тога никако није дошло. Тада сам ја поразговарао са Стефаном и рекао да смо ми увијек ту за њега, али да мора да крене да тренира неки спорт, односно да мора да зна да се одбрани – наводи Ненад и додаје да је Стефан са 13 година пожелио да тренира ММА, али да Ћоса, Стефанов тренер, није желио да га прими јер је био мали, па је Стефан само сједио и гледао - прича Ненад.
Ненад додаје и да је Стефан био неустрашив, али да је био борац часног срца.
- Он да би могао да се бори за вишу категорију угоји се два килограма и бори се са човјеком који је 30 килограма тежи од њега, такав је био. Једном приликом је задобио ударац и изгубио меч. Он се док су га љекари прегледали свима извињавао јер је изневјерио Србију, најмање је мислио на себе. Његова дјевојка нам је причала, каже, прије неких мјесец и по дана је видио двојицу мушкараца како се туку, он је стао између њих и смиривао их. Такав је био. Сигуран сам да Стефан није бјежао те ноћи од њих двојице, сигуран сам и да није бјежао од ножа, једноставно, он се заклео да докле год представља Србију да ће избјегавати сваки сукоб на улици – каже утучени отац док му подрхтава глас.
“Само да нам остатак живота пролети”
Ненад каже и да је као отац након болног губитка истраживао и тражио разлог зашто је Стефан страдао.
- Тражио сам разлог зашто су ми га одузели, али вјерујте да нема. Нема дуга, нема проблема. Нема ко да ми каже једну лошу ријеч. Овдје нема мотива. Ових дана се питам кога Бог узима и зашто, зашто баш њега. Питао сам „зашто Боже мог сина“. На гробљу мало добијем спокој, мало ме попусти бол, али ми више нисмо исти људи. Сада смо као зомби, некада смо се смијали, шалили, а сада само преживљавамо. Имам 50 година, и пролетјело ми је вријеме, сада, послије свега само се надам да ће и овај остатак пролетјети - каже Ненад.
Говорећи о правди за прерани губитак сина, отац додаје да за њих никад неће бити адекватне казне.
– Нема правде. Ни 20, ни 40 година Стефана неће вратити. Постоји више нивоа правде, једна је законска, друга Божија, трећа је кармичка… Велико су нам зло нанијели. По неколико сати смо на гробљу, сваки дан. Нон-стоп неко долази пали свијећу. Другови купе пасту коју је волио, сендвиче, па дођу на гробље да једу са њим - каже неутјешан отац.
За убицама се и даље трага
Подсјетимо, репрезентативац Србије Стефан Савић (23), освајач бронзане медаље на свјетском првенству у ММА, убијен је након што су му нападачи зарили нож у срце послије свађе на Дорћолу у Београду.
За овај крвави пир осумњичени су Васиље Гачевић и Марко Даничић за којима полиција интензивно трага.
