Врховни суд Републике Српске заказао је жалбено рочиште оптуженима за убиство власника "Сектор секјуритија” Славише Крунића, његовог тјелохранитеља Жарка Павловића и покушаја убиства возача Горана Илића за 27. децембар!
Како је објавио суд, другостепено рочиште ће се одржати у 11 часова.
Првостепеном пресудом Ђукановић је осуђен на 40 година затвора, а Гајић на 20 година, док је Балдо ослобођен кривице у недостатку доказа. Ђукановићу је изречена највећа казна у историји правосуђа Српске од реформе 2003. године.
Највећа казна у историји правосуђа Српске
За тешко убиство изречена му је казна од 39 година затвора, а за недозвољено посједовање аутоматске пушке осуђен на двије године, што је обједињено у јединствену од 40 година затвора. Гајић је осуђен за помагање у убиству, а Балдо ослобођен за учешће у злочину
У првостепеној пресуди се наводио да је Ђукановић је био директан извршилац убиства, заједно са Жељком Ковачевићем, који је убијен у размјени ватре са преживјелим Илићем. Гајић, који је радио у обезбјеђењу Крунићеве дјеце и супруге, злочин је помогао тако што је Ковачевићу открио детаље о Крунићевом кретању, пратњи, начину обезбјеђења, наоружану које су тјелохранитељи носили…
Крунић и Павловић су убијени 22. априла 2019. године на локалном путу у Гламочанима код Бањалуке. Изрешетани су у "тојоти ленд крузер” на путу за Крунићеву викендицу, у којој је његова породица боравила због реновирања стана, што су и убице знале.
Када је возило успорило на путу, убице су са двије стране отвориле рафалну паљбу ка аутомобилу. Из једне пушке испаљено је најмање 20, а из друге 16 метака. Крунића је више хитаца погодило у главу, а Павловића у грудни кош и обојица су на мјесту остали мртви. Илић је рањен у оба кољена и руку. Тако рањен је испао из аута и из пиштоља "глок 17" испалио читав оквир ка нападачима и притом убио Ковачевића, који је погођен у бутину и умро је усљед искрварења.
ДНК ”пресудио” Ђукановићу
Бранимир Јукић, предсједник судског вијећа, првостепену пресуду је детаљно образложио у судници наводећи да је кључни доказ за Ђукановићеву кривицу био његов ДНК који је откривен на једној од двије аутоматске пушке из којих је злочин почињен. Обје пушке су, током увиђаја, пронађене у трави, 50 метара од мјеста злочина, гдје их је према мишљењу судског вијећа одбацио Ђукановић.
Одбрана је током суђења покушала да побије налаз ДНК, тврдећи да је непуних мјесец дана прије убиства Ђукановић посудио пушку Ковачевићу за криволов, што суд није прихватио. Судија Јукић је појаснио да је на обје пушке пронађен ДНК, на једној Ђукановићев, а на другој Ковачевићев.
"На једној пушки је пронађен неспорни ДНК Ђукановића. Радило се о мијешаном трагу више особа. Међутим, ниједна од тих особа није био Ковачевић, као ни Балдо. Тиме је побијена теза одбране. На другој пушки је био траг Ковачевића и више других донора, али није било Ђукановића. Поставља се питање како је то могуће, будући да је Ђукановић током бјекства са собом понио обје пушке и бацио их у траву. Оно што одбрана није имала у виду је да је Ковачевић, када је тијело пронађено, на рукама имао гумене рукавице. Претпоставља се да је то био случај и са Ђукановићем, због чега његов траг није остао на другој пушци", рекао је тада Јукић.
Побијање доказа
Нагласио је да је одбрана практично покушала да побије све доказе тужилаштва, оспоравајући поједине наредбе и слично што суд такође није прихватио. Вијеће је сматрало да је увиђај на лицу мјеста довољно добро урађен. Одбрана је оспоравала и правац пуцања, а првостепено вијеће је сматрало да се на фотографијама с лица мјеста јасно види да је у "тојоту ленд крузер” у којем су били Крунић и пратња, пуцано с узвишења, и то у предњу и десну страну возила.
Није прихваћена ни теза одбране да је Илић пуцао у Крунића, што је вјештак одбране оставио као могућност због ране на врату за коју сматра да је нанесена из близине. Оспоравано је и како је Ковачевић убијен, будући да је тијело затечено у неприродном, клечем положају са рукама савијеним у лактовима иза главе, док зрно којим је погођен није пронађено. Утврђено је да је погођен у бутну артерију и умро усљед искрварење, а вијеће сматра да ни то није спорно јер се у фотодокументацији виде капљице крви, које указују како се Ковачевић кретао прије него што је издахнуо. Управо због тога вијеће је сматралао да је непотребна скупа "3Д реконструкција" коју је одбрана предлагала.
Гајић знао шта се спрема
Када је у питању Гајић, Јукић је навео да је оптужени током суђења потврдио да је Ковачевићу преко телефона и у непосредним контактима одавао информације о Крунићу, његовим навикама, обезбјеђењу и слично.
"Гајић је знао ко је Ковачевић. Знао је да се ради о лицу склоном криминалу. Према њему је имао и дуг који није у цјелости исплатио јер је Ковачевић завршио у затвору. Када је изашао из затвора Ковачевић је тражио да му се дуг врати. Познато је какве су зеленашке камате и ко зна до којег је износа тај дуг могао нарасти. Гајић је открио информације о кретању Крунића, наоружању које његови пратиоци носе и најбитније вријеме када ће боравити у викендици. Гајић је на дан убиство Ковачевићу рекао: "Ено га горе", мислећи на викендицу", рекао је Јукић.
Додао је да се Гајић пред судом извињавао Крунићевој породици и тврдио да није знао да ће Крунић бити убијен, што суд није прихватио сматрајући да је Гајић то знао.
"Суд сматра да је он то знао. Јер с обзиром на све, зашто није отишао у полицију и то пријавио, већ је критичног дана узео слободан дан на послу. Свједоци су потврдили да је тај дан био на рођендану дјетета од свог кума, али то је велика коинциденција. Понашао се као да ништа није знао, а ни након убиства никоме ништа није рекао ни пријавио", рекао је, између осталог, Јукић.
”Балдо имао среће”
Када је у питању другооптужени Емилио Балдо, Јукић је истакао да није било доказа да је он био човјек који је Ковачевићу дојавио тренутак када је Крунић с пратњом кренуо ка викендици из пицерије "Морети" у Гламочанима.
"У цијелој тој причи Балдо је имао среће, јер нема доказа да је он, како је у оптужници наведено, имао улогу да то дојави Ковачевићу. Суд је утврдио да то није доказано. Није утврђено ко је био корисник другог телефона, који је позивао Ковачевића. Познат је број, али не ко је тај број позвао. Тужилаштво је тврдило да је Балдо из телефона извадио батерију и сим картицу, након што му се Ковачевић око 23 часа није јавио на позив, и с моста их бацио у Врбас. Можда је неко то урадио, али нема доказа ко", истакао је Јукић.
Тужилаштво је помоћу базних станица и снимака надзорних камера покушало да докаже да је Балдо црном "опел корсом” пратио кретње Крунића, те да је снимљен у близини пицерије "Морети" у којој је Крунић сједио прије убиства, што је вијеће такође одбацило. Јукић је навео да ни вјештак Грегор Ковач није могао да потврди да ли се на тим снимцима уопште налази Балдина "корса", а једини снимак на коме је неспорно да је то Балдо је снимак испред кафића "Алабама" у који је, како се наводило у оптужници, Балдо отишао по супругу како би себи обезбједио алиби. Оно што је неспорно утврђено, а што ни Балдина одбрана није оспоравала, је то да је он критичне вечери прије Крунићевог убиства сједио с Ковачевићем и Ђукановићем у кафићу "Пинк" и да су се након тога разишли.
Балдо је након пресуде пуштен на слободу, а у притвору је провео двије године и скоро три мјесеца што ће, уколико се потврди ослобађајућа пресуда, вјероватно наплатити од пореских обвезника Републике Српске.
Ђукановићу и Гајићу је притвор продужен и налазе се иза решетака.
Крунићевој породици 100.000 КМ, Павловићевој парница
Осим високих затворских казни, суд је усвојио и одштетни захтјев породице убијеног Крунића, по којем су двојица осуђених дужни да им на име душевног бола солидарно исплате 100.000 КМ. Тачније, по 20.000 КМ за његово четворо дјеце и супругу Тамару Крунић.
С друге стране Павловићева удовица Татјана и њихов син су са одштетним захтјевом су упућени на парницу јер, како је образложено, суду нису достављени сви потребни докази о брачном статусу, родни лист дјетета и други потребни подаци. Рањени Горан Илић суду уопште није доставио одштетни захтјев.
