Расте забринутост због "лажног меда“ из Турске, земље која је један од највећих извозника меда у свијету. Представници те бранше страхују да је турски мед завршио можда чак и у Европи.
Турска је један од најважнијих актера глобалног тржишта меда. Након Кине, то је други највећи извозник меда у свијету. У Турској, земљи која повезује Европу и Азију, годишње се произведе 115 000 тона меда то је отприлике четвртина кинеских производних капацитета.
На листи пет највећих експортера меда налазе се и Етиопија, Иран и Индија.
У Турској постоји око 100 000 пчелара с око девет милиона кошница. По наводима турског Министарства пољопривреде у тој је бранши активно око 500 подузећа. По неким процјенама у турском медарском сектору се забиљежи годишњи промет од око 270 милијуна еура.
Турска је важан добављач меда и за Њемачку. Након САД, Њемачка је други највећи увозник турског меда. Свој мед Турска извози у 53 земље, односно зоне слободне трговине. Између 2023. и 2024. волумен извоза меда је порастао за 1,4 посто, пише DW.
Анкара – главни град лажног меда
Но, тај сектор се тренутачно налази у кризи. Све чешће се у Турској производи фалсификован мед , то је постао проблем с којим се у међувремену позабавила и турска полиција. Током протеклих мјесеци догодиле су се бројне рације, у оквиру којих је заплијењено и неколико тона лажног меда.
У једној рацији у главном граду Анкари, у рујну прошле године су полицијски службеници открили 8150 тона глукозе, фруктозе и шећера – али и 100 000 етикета различитих марки меда. Успркос свему, стварни размјери продукције лажираног меда у Турској нису познати.
Код тих производа се ради о умјетно произведеном “меду” у који се мијеша и шећерни сируп. Ако неки производ садржи умјетне ароме, боје, сладила, глукозу, кукурузни сируп или умјетно саће, онда се ту ради о „лажном меду”.
У задњем кварталу 2024., Министарство аграра је објавило три листе с произвођачима лажног меда. Како је службено потврђено, у Турској постоје 43 произвођача меда. Анкара је центар те индустрије. Тамо се налази већина производних погона. Два произвођача свој мед дистрибуирају преко великих ланаца супермаркета.
Лажни мед који је заплијењен у досадашњим акцијама има тржишну вриједност од око 2,7 милијарди еура.
Нарушен имиџ Турске
Бранша је алармирана: произвођачи се боје да би се могао знатно нарушити углед Турске на међународним тржиштима – или да је он већ знатно и нарушен. Они захтијевају државне интервенције, рестриктивнију регулацију и увођење драконских казни за произвођаче лажираног меда.
Ziya Şахин, предсједник Централног удружења турских пчелара (ТАБ), сматра да је Министарство пољопривреде одговорно и да треба дјеловати, те захтијева рестриктивне мјере. Током ове године у Турској би се требао одржати и самит Међународне федерације пчелара. Şахин каже да турски произвођачи интензивно размјењују информације с међународним партнерима.
„Проблем је недостатак регулације. Наши пчелари су бијесни и питају нас зашто нисмо ништа учинили против тога. Али немамо никакве овласти по питању контрола. Ја чак не смијем на улици питати људе је ли то прави мед или ипак не”, каже Şахин за DW.
Глобални проблем
Лажни мед није искључиво турски проблем. „И у Турској има лажног меда, баш као што га има и у другим дијеловима свијета. Не можемо то порицати. Али ми не желимо да Турска постане позната као ‘рај за лажирани мед’. То не прихваћамо”, напомиње Şахин.
Цан Сезен, директор твртке Анаварза Бал, једног од водећих произвођача меда у Турској, потврђује ту процјену. “Та мода фалсификованог меда постоји и у Кини и у Европи. Било би непоштено тврдити да то погађа само Турску. Но, Турци су, што се тиче тих ствари, посебно креативни”, додаје Сезен.
Важан разлог за дистрибуцију лажираног меда је актуална господарска ситуација у Турској. Умјетни мед кошта само петину оног стварног. Лажни мед у Турској по килограму кошта око 1,60 еура, а цијена правог меда износи око осам еура. У временима пада куповне моћи, потрошачи посежу за јефтинијим стварима. А осим тога Турска већ годинама пати и од високе стопе инфлације.
Је ли лажни мед завршио и у Европи?
Стручњаци кажу да постојеће царинске контроле нису довољне како би се препознало лажни мед. Зато је могуће да је турски факе-мед већ завршио и у иноземству. Је ли он доиста већ био експортиран, то за сада није јасно.
Ziya Şахин сматра да се то вјероватно већ догодило: “Може бити да је лажирани мед најприје илегално извезен у арапске земље, и да се онда из тих земаља испоручује у друге дијелове свијета.”
Већ сад постоје назнаке да се лажни турски мед доиста појавио у Европи. У јануару прошле године су француске власти заплијениле 13 тона меда с Виагром – познатији под именом “еректилни мед”. По службеним наводима тај мед је у Европу стигао илегалним путем из Турске, Туниса и Тајланда.
Европски уред за борбу против превара (ОЛАФ) већ је 2023. констатирао како се код 46 посто узорака увезеног меда (од укупно њих 320 истражених) радило о лажираном меду. Код 14 од 15 проба турског меда се радило о факе-меду.
