Према новом Закону о управљању отпадом од 20. октобра биће забрањена употреба пластичних кеса и пластике за једнократну употребу у Црној Гори, а распон казни за оне који ове производе стављају у промет биће од 1.000 до 40.000 евра.
- Од 20. октобра ступа на снагу забрана употребе пластичних кеса за ношење дебљине зида од 15 до 50 микрона. Да приближим, то су отприлике оне кесе које су давали у маркетима на каси, док у употреби су дозвољене кесе до 15 микрона, оне тање кесе за паковање хране и производа. Кесе преко 50 микрона дебљине зида нису забрањене, али ће продавци морати да плаћају накнаду за употребу тих кеса - објашњава Јасмина Јанковић Мишнић из Министарства екологије Црне Горе.
Она је гостујући у Јутарњем програму ТВЦГ истакла да ће неке кесе остати у употреби.
Постоји и одредба која предвиђа накнаде које ће се наплаћивати сваког мјесеца. Продавци ће достављати Агенцији за заштиту животне средине извјештаје о количини продатих кеса. На основу тих извјештаја Агенција ће достављати висину надокнаде и та надокнада се уплаћује у Фонд за заштиту животне средине, а та средства ће се искористити за рјешавање неких еколошких питања и за подизање свијести грађана.
- Поред забране кеса од 15 до 50 микрона, ту имамо и забране неких пластичних производа за једнократну употребу. Ту су прије свега штапићи за уши, осим оних који се користе у медицинске сврхе, значи за узимање брисева. Пластични прибор за јело, тањири, виљушке, кашике, сламчице, дршке, пластичне дршке за балону, осим када је то за професионалне сврхе, амбалажа, то јест кутије за паковање хране који су изграђени од експандираног полистирена. То су оне кутије у којима се сада пакује, рецимо, храна за доставу. Друга пластика која није обухваћена овом забраном од 20. октобра, обухваћена је системом проширене одговорности. Тако да ће се и на тај начин ријешити проблем пластике коју ми, нажалост, имамо - објашњава Јанковић Мишнић.
Продавци одјеће и обуће могу користити кесе преко 50 микрона, али за њих ће плаћати накнаду. Како наводи, могуће да ће ту накнаду рачунати у цијену производа, или ће умјесто тога имати неке цегере.
- Препорука је свакако да то буду папирни цегери, како би што мање загађивали нашу средину, јер ми смо прије свега донијели ту забрану, баш због тога што су то неки производи који кад се употребе лако одбаце. А нисмо еколошки освијешћени да их на прави начин одлажемо - казала је она.
Што се тиче казнене политике, казне ће се кретати од 1.000 до 40.000 евра. Казне иду за привредна друштва, која стављају у промет ове производе који су забрањени, као и за одговорно лице у том привредном друштву, а Тржишна инспекција је надлежан орган за контролу.
Закон предвиђа и посебне накнаде за одлагање мијешаног комуналног отпада јер је циљ да се смањи одлагање отпада на депонијама и да се до 2030. године затворе депоније.
- Нови закон о управљању отпадом треба да повећа примарно одлагање, то јест примарно одвајање отпада, значи селективно одвајање, селективно сакупљање отпада и да повећамо степен рециклаже - нагласила је Јанковић Мишнић.
