Грубори, круна зла "Олује": Звјерски злочин хрватске војске над Србима

Август 25, године 1995. "Олуја", злочиначка акција хрватске војске и полиције још има своје пипке у тзв. акцијама чишћења терена. У Груборима, од седамдесетак Срба прије прогона, на својим огњиштима остало их је свега тринаесторо. Сви су имали више од 50 година, најстарија чак 90, само један, најмлађи, имао је 41. Повјеровали су ријечима хрватског вође Фрање Туђмана и његове врхушке, да ко није узимао оружје у руке нема чега да се боји. Повјеровали су и непуне три седмице касније, брутално, језиво, убијено је њих шесторо - Марија Грубор (1905) и њен син Јован (1930), Милош Грубор (1915), Милица Грубор (1944), Ђуро Карановић (1954) и Јован Карановић (1922). На њихово страдње у селу подсјећа све, и крст на ком ћирилицом пише: "Недужним и мучки убијеним мјештанима засеока Грубори".

Научници снимили потонуће кита

"Тог дана имали смо позив од хрватских власти да ујутро дођемо код школе ради пописивања. Нас седмеро је отишло према школи ради пописа док је њих шестеро остало. Уз пут смо срели доста хрватске војске који су ишли у правцу нашег засеока. Наводно да су кренули ради обезбјеђења пруге због проласка воза на релацији Загреб-Сплит", свједочио је Јован Грубор (1927) за архиву Информативно-документационог центра "Веритас".

Брајан Волш негира кривицу за убиство супруге: На интернету претраживао како се ријешити тијела

А тај воз за чију безбједност су били задужени, био је "воз слободе" који је сутрадан, 26. августа ишао из Загреба преко Книна у Сплит са хрватском врхушком предвођеном Туђманом. Славила се "блистава побзеда". Војници које су мзештани срели били су припадници Антитерористичке јединице "Лучко". За њих су старац од 90 година, жена болесна од рођења и још четворо голоруких цивила били - терористи, пријетња Туђмановом возу. Дим се надвио над Груборима, зачули су се пуцњи... У Груборе су убрзо дошли припадници УН за сектор "Југ", стационирани у Плавну, за њима и мјештани Грубора који су отишли да се попишу... Жeнe су почeлe да кукају, да наричу... Бесконачан бол Душанке Грубор забележиле су и камере УН. Убијени су јој муж Јован и свекрва Марија. Масакрирани су. Касније је свједочила:

Медведев објаснио хистерична понашања након испадања са УС Опена

"Дошла сам до штале, jер се видио дим одатле. Горила jе жива стока, а jа сам дозивала мужа Јована. Покраj убиjених крава лежао jе и моj муж, грло му jе било пререзано, а недостаjало му jе пола лица. Била сам у шоку и тражила помоћ. Отрчала сам у кућу Милоша Грубора, коjи jе болестан лежао у кревету. Нашла сам га на поду куће, како у пиџами лежи у локви крви, поред су биле чауре од метака. (...) Тако сам у згаришту своjе куће нашла свекрву Мариjу како сва изгорjела лежи на леђима. На ливади смо нашли два леша, Милицу Грубор коjа jе била избодена ножем и изрешетана рафалима. А мало даље био jе и леш Ђуре Карановића, коjи jе такође имао ране од ножа на врату, а на грудима ране од метака. Јован Карановић jе изгорио у своjоj кући, видjели смо згариште.

Статуа Исуса Христа у мору привлачи милионе туриста, а ево коју симболику носи

Да није било камера УН, овај злочин би вјероватно био заташкан, штавише било би и оних у хрватским редовима који би га негирали и назвали "четничком измишљотином". Али, сада више нико није могао рећи да се свирепо убиство није догодило или да су починиоци припадници неких одметнутих јединица. Овај пут знало се ко је то учинио, иако су хрватске власи одмах прибјегле плану "Б" и покушале да фалсификују извјештај о Груборима. Тадашњи заповедник Зборног подручја Книн и представник Владе Хрватске за цијело тзв. ослобођено подручје, Иван Чермак, екипи УН телевизије дао је изјаву наводећи да се у Груборима одиграо "ватрени окршај између специјалне полиције и заосталих четничких група". Изговорио је то без трунке срама као да су у размени ватре залутали меци запалили толико кућа и убили шесторо цивила.

Поруку коју сте послали грешком у овој апликацији, сада можете да обришете

"Никада нећу заборавити шта су моја мајка Душанка и остали доживели тог дана. За њих седморо тај одлазак на попис у школу био је спасоносан, али су бол и најтеже могуће сјећање на призор који су затекли носили доживотно... Убеђивали су је неки хрватски надлежни да није видјела оно што је видјела, да мог оца није нашла тако како га је нашла... Измасакрираног. Тражила је да их обоје сахрани, нису јој дали, већ су све шесторо отерали прво у масовну гробницу, па онда 2002. су их ексхумирали и пребацили у Загреб. Тада сам с мајком ишла да их идентификујем" једва је говорила Милица Грубор, кћерка и унука убијених Јована и Марије.

И њој је као и многима требало много година да поново почне да долази у своје село. Ране су биле болне и дубоке. Неколико година нико није долазио, смокве и дивља купина освајале су напуштене куће, село је изгледало сабласно... Сваки камен преостале куће и сваки грумен спржене земље сведочили су о злу које је ту почињено.

Огроман шок на УС Опену! Елиминисан Данил Медведев

Иако су камере припадника УН забиљежиле посљедице крвавог пира хрватских бојовника у Груборима, иако су забиљежене чак и регистарске ознаке аутомобила у којима су били, нико за овај злочин још није одговарао. Тужилаштво Хрватске је оптужило тројицу припадника јединице "Лучко": Божидара Крајину, Фрању Дрља и Игора Бенету. Прва двојица су јуна 2014. ослобођени пред Жупанијским судом у Загребу, а Игор Бенета није дочекао почетак суђења. Он је био у бјекству и пронађен је мртав у једној шуми у Лици у марту 2012. годину након што министар унутрашњих послова Хрватске покренуо истрага у вези "случаја Грубори". Бенетова мајка је изјавила да је убијен као "непожељан свједок". У Хашком трибуналу од 2005. до 2012. за овај злочин је суђено тројици хрватских генерала Ивану Чермаку, Анти Готовини и Младену Маркачу. Чермак је ослобођен априла 2011, док су Готовина и Чермак ослобођени и пуштени на слободу 16. новембра 2012, пишу новости.рс.