Хрватској ће ове године требати око 70.000 сезонских радника у туризму.
Али, послодавци ће само мањи дио пронаћи на домаћем тржишту рада. Како би осигурали раднике, нуде и веће плате.
Из мјесеца у мјесец стотине огласа за радна мјеста у сектору туризма, угоститељства, трговине. Одрађена је и манифестација Дани послова у туризму.
"Која је ове године одржана у шест хрватских градова: Бјеловару, Пожеги, Вировитици, Осијеку, Сиску и Загребу, то је једна прилика гдје се послодавци директно могу повезати са заинтересираним особама за запошљавање", рекла је Маја Чеко, руководити Одјела за тржиште рада, Подручни уред ХЗЗ Шибеник.
А велике хотелске куће мјесецима регрутују потребан кадар.
"Тренутно смо у фази договора с новим запосленицима, контактирањем наших сталних сезонаца и практички очекујемо да би тамо негдје до 5. мјесеца требали имати више-мање комплетирану слику што се тиче радне снаге за ову сезону", рекао је Матеј Рукавина, директор Одјела људских ресурса хотелског насеља.
Сезонце је много лакше пронаћи онима који раде цијелу годину.
"Једна од бољих ствари је што смо већ посљедње 2-3 године у сталном контакту са сезонцима који остају близу нам, у помоћ кад имамо неке конгресе, конференције", рекао је Марко Плавчић, директор маркетинга хотелске фирме.
Али, мањи послодавци у туристичким мјестима свјесни су да их сваку сезону чека нова потрага.
"Нешто се тих радника од прошле године може повући у сљедећу годину, ти неки квалитетни радници остају. Али опет остаје велики број који сваке године требате тражити испочетка. Доста је тешко, морамо тражити раднике из трећих земаља", рекла је Анита Периш, водитељ смјештајног објекта.
Бољим условима рада, прије свега повећањем плата, послодавци настоје на вријеме обезбједити потребну радну снагу.
"Могу рећи да ће самостални конобари у сезони зарађивати између 1.400 и 1.600 еура нето, специјалисти на позицијама кухара између 1.600 и 1800, док нпр. позиције у домаћинству као што су собарице и чистачице ће зарађивати отприлике 1.300 и 1.400 еура нето у љетној сезони", рекао је Рукавина.
Настоје хотелијери привући и оне који тек улазе на тржиште рада.
"Радимо неке темеље на млађим запосленицима, студентима и средњошколцима, који изађу из свог образовања и наставе даље запошљавати код нас",рекао је Плавчић.
Проблем сезонске радне снаге из године у годину све је израженији, али нема квалитетног рјешења. Само велики послодавци у туризму, који раде цијелу годину, донекле могу задржати квалитетан кадар.
Радне снаге итекако ће ове сезоне требати и на Кварнеру. Ондје се и у прва три овогодишња мјесеца биљежи раст броја долазака и ноћења, а на Кварнеру је већ ових дана око 10.000 гостију.
"На Лошињу је овај викенд било преко тисућу гостију, већином везаних за бициклистичку утрку и регату коју смо имали. Спортска догађања и конгреси су у бити главни мотив долазака у овом дијелу године. Према букингу у овом првом дијелу године смо чак око 15 посто бољи у букингу. А што се тиче главне туристичке сезоне, можемо рећи да ћемо сигурно поновити резултат од прошле године. Најаве су доста добре, поготово са тржишта Мађарске, Пољске, Србије и САД-а", рекао је Далибор Цвитковић, директор ТЗ-а Малог Лошиња гостујући у централном Дневнику ХТВ-а, преноси СЕЕбиз.
Кад је ријеч о радној снази каже:
"Као и већина дестинација наравно проблем је радне снаге. Осамдесет одсто радне снаге налазимо од радне снаге који су били протеклих година на Лошињу. Већином су то из земаља бивше Југославије. Али и ово продужење сезоне нам олакшава приступ радној снази. Не тражимо више радну снагу за неколико мјесеци него за раздобље од седам осам мјесеци. А што се тиче Лошиња с радном снагом смо осигурани за ову сезону", истакао је.
