Индекс слободних радних мјеста (ОВИ) за јануар пао је за 2,4 посто у односу на децембар 2023., а пад је забиљежен и у односу на јануар прошле године, и то за 6,7 посто, што је највећи пад вриједности индекса у посљедње три године, објавио је Економски институт, Загреб (ЕИЗ).
“Према десезонираним подацима, ОВИ индекс је у јануару забиљежио смањење од 2,4 посто у односу на претходни мјесец, што је шести мјесец пада вриједности индекса у посљедњих годину дана. На годишњем нивоу пад је још израженији те је износио 6,7 посто у односу на јануар прошле године, што је највећи пад вриједности индекса у посљедње три године”, истакнуто је у објави на интернетској страници ЕИЗ-а.
Након што је прошле године ОВИ растао по стопи од 3,6 посто и његова се стопа раста смањивала из тромјесечја у тромјесечје, судећи према десезонираним подацима за јануар ове године, напомињу ЕИЗ-ови аналитичари, раст на кварталном нивоу би у првом тромјесечју ове године требао додатно успорити иако би за већу нивоу поузданости требало причекати барем још податке за фебруар.
Програмери и телеоператери су с највећим падом на љествици најтраженијих занимања.
Продавач, кувар, складиштар, књиговођа и конобар у јануару су била најтраженија занимања, исто као и прије годину дана, с разликом да су се складиштари с петог “попели” на треће мјесто. Притом, највећи позитиван допринос стопи раста броја огласа имала су занимања складиштара и инжењера машинства, док су највећи негативан допринос дали конобари и инжењери грађевине.
На љествици најтраженијих занимања у годину дана највише су се “спустили” програмери и телеоператери, за седам мјеста, а највише “успели” економисти, такође за седам мјеста, наводе из ЕИЗ-а.
У односу на јануар 2023. године, значајније се повећао удио огласа у којима се тражила средња образовна квалификација, са 60,3 на 62,4 посто. Удио огласа с нискоквалификованим радом пао је с 15,5 на 12,9 посто, док је удио високе стручне спреме остао готово непромијењен.
Сјеверни Јадран и централна Хрватска с падом броја огласа
У јануару се задржао тренд повећања удјела огласа у којима се нуди уговор на неодређено, с 46 на 53,2 посто, док се удио огласа у којима се нудио уговор на одређено у годину дана значајно смањио, с 46,8 на 40,7 посто.
Број огласа порастао је у источној Хрватској и јужном Јадрану, док су сјеверни Јадран и централна Хрватска имали негативан допринос од чак 5,4 постотна бода. Источна Хрватска забиљежила је годишњу стопу раста од 26,7 посто, чему су највећи допринос дали огласи за учитеље, продаваче и књиговође, извијестили су из ЕИЗ-а, преноси Пословни дневник.
