Породица, пријатељи и мјештани села Секурич опраштају се од свог комшије Милана Јеремића, човјека који се цијели живот борио сам и помагао свима, а онда му је срце стало у 46. години.
Доживио је инфаркт док је цијепао дрва да прехрани дјецу. Напустио их је 6. октобра ове године. Његова супруга и двоје дјеце сада су остали без једине сигурности. Зато су се пријатељи удружили да им помогну у овим тешким данима колико год могу.
Село Секурич припада општини Рековац која је једна од најнеразвијенијих општина у срцу Србије, а самим тим, живот ових људи овдје није нимало једноставан. Научени су да раде, да се боре и да зараде, као што се то и Милан трудио од малена, па свих ових година и након дјетињства.
Како за "Телеграф" причају његови пријатељи, Миланов живот од почетка није био нимало лак. Није имао лагодно дјетињство, није знао како изгледа сигурност коју пружа породица и зато се трудио свим силама да својим синовима обезбиједи што бољи живот. Много је радио и мучио се, а смрт је дошла прерано, па је ова тужна вијест све много изненадила.
"Као мали остао је без мајке и чувала га је баба са његовим оцем. Умрли су још док је он био млад дечко и тако је остао сам", прича његов пријатељ за "Телеграф.рс".
На сву срећу, радост у његов живот унијела је супруга Ђина која је бугарска држављанка и са којом је добио два сина који су сада пети и шести разред. Међутим, све вријеме је текла борба да њој обезбиједе држављанство, а процедура и даље траје.
"Он је у правом смислу те ријечи био човјек какав се ријетко среће у нашим крајевима. Добра душа намучена од дјетињства. Тих, спокојан, насмијан и поред свих проблема које носи ово наше вријеме. Нажалост бригом како прехранити породицу није обраћао пажњу на сигнале које му тијело шаље и напустио нас је изненада много раније него што је требало", каже његова другарица из дјетињства.
Милан је умро у тренутку док се борио да обезбиједи хљеб својој дјеци. Док је радио на дневницу и док је сјекао дрва уморног од рада сачекала је и изненадна смрт.
"Имао је инфаркт док је радио у надници. Смрт је била тренутна, љекари су дали све од себе, али није било шансе. Рекли су и да су којим случајем били на лицу мјеста, не би могли ништа да учине", каже пријатељ.
Његова супруга Ђина остала је сама са два малишана, незапослена и без примања. О овој породици мјештани имају само ријечи хвале. За супругу кажу да је вриједна домаћица, поштена жена, радна и одговорна која посвећено одгаја да дивна синчића за која сви кажу да су лијепо васпитани, културни и одговорни малишани.
Зато, мјештани овог села удружили су се и помажу колико могу, међутим ова породица заслужује више.
"Било је помоћи, нисмо лоши људи, али ко може нека помогне. Враћа Бог и има Бога. Тако да ако можете помозите", поручује његов пријатељ који је и један од предводилаца акције за помоћ породици, а прије свега да се дјечаци збрину пред зиму и да им ништа не фали.
"Милан је нама, читавом друштву, другарима, увијек изашао у сусрет без ријечи, шта год да је требало и заслужује много више од нас у овом тренутку", поручује његов пријатељ.
Друштво ради на томе да отворе жиро рачун, а до тада је помоћ могућа само лично или контактирајући његову супругу Ђину: 063 83 67 257.
