На данашњи дан прије 25 година, током НАТО агресије, Буђановци - мало село у румској општини - постало је познато у цијелом свијету.
У њихов атар је пао амерички ловац бомбардер Ф-117 А. До тада "невидљивог" оборио је трећи дивизион 250. бригаде противваздушне одбране Војске Југославије. Јединицом је командовао пуковник Золтан Дани.
И послије 25 година мјештани Буђановаца добро памте огромну ужарену лопту на небу, заглушујући звук, страх.
У њихов атар, на неколико стотина метара од посљедњих кућа, пао је понос америчке авијације, а село је постало прва вијест у свјетским медијима.
"Грмило је, пуцало, бјеже, вика, њака, а нико не зна шта је. Призор је био страшан, бјеже људи, не знаш гдје да побјегнеш", присјећа се Светислав Јовановић Бајкан, преноси "РТС".
Обренија Јовановић се сјећа да су ишли да виде олупину летјелице.
"Мислили смо да је ракета и ми смо полијегали доле. Кад је пало, ми смо, јадници, трчали ту преко у подрум и онда смо ишли да видимо шта је, а оно авион пао, и онда смо ми стали на крило, ја малог дигла, не знам колико је Зоки тада имао година", прича Обренија.
Славље у селу и фотографије дјечака на крилу обореног авиона обишле су свијет. Натписе и послије четврт вијека чувају Јовановићи.
"Био сам мали, имао сам свега три и по године, не сјећам се ничега из тог периода, чак ми људи и сад препричавају неке детаље, урадили су и мајицу са мојим ликом па ми шаљу", каже Зоран Јовановић.
Живот у Буђановцима 25 година касније
Прича о обореном невидљивом авиону данас је у Буђановцима у сјенци уобичајеног пољопривредног живота. Свјетска препознатљивост без сеоског обиљежја. Старији се сјете пред годишњицу, млади готово и не знају.
Мјештанима је битно да у осмогодишњој школи уз фискултурну салу имају око стотину ђака, коначно урађене путеве ка Шапцу и Београду.
"Слабо се то прича, знате како, то је домаћа тема, брзо се и заборавило и тако", каже Гојко Котур, док Зоран Николић каже да су људи заборавили јер су се предали послу.
"Немамо ми никакве користи од 'стелта' што је пао ту код нас само тамо што у Америци кажу ди је Београд - тамо негдје поред Буђановаца", рекао је Радован Илић.
У атару гдје је пао авион, сада пшеница, годинама више на околним њивама не заоравају металне остатке. Чува се тек понеки сувенир, да подсјети и укаже, додају мјештани, чему служи плодна земља.
"За разлику од авиона који је био невидљив, ја ћу овдје у Буђановцима увијек бити видљив, ту ћу и остати и бавићу се пољопривредом", каже Зоран Јовановић.
