Софија је дивна беба, смије се, забавља се, живахна је. Права радост. Када сам остала трудна нисам могла да радим пренатални тест, мада сам у седмом мјесецу сазнала да је дјевојчица. Прошло је шест година од трансплантације јетре, и увијек сам говорила, ако будем имала кћерку зваће се Софија, по дјевојци чији сам орган добила и која ми је пружила ову дивну шансу да наставим свој живот нормално, почиње причу за Телеграф.рс Београђанка Ивана Јоксић.
У овом моменту око 2.000 људи чека на трансплантацију неког органа. Једно "да" може спасити неколико живота, тако је и Ивана чекала своју шансу за нови живот.
Наиме, прије неколико година петнаестогодишња Софија изгубила је живот. У том моменту, Ивана се борила за свој. Несебична породица преминуле дјевојке, у најтежим моментима, рекла је "да" донорању органа, и на тај начин спашено је неколико живота.
- У контакту сам са породицом моје донорке, упознали су Софију и баш смо прије неколико дана нас двије биле у посјети код њих. Они знају колико сам им неизмјерно захвална, јер велика је ствар у моменту када вашем дјетету нема спаса, ви спашавате туђе дијете, а данас је то дијете родило дијете, које је добило име управо по њој, каже Ивана за Телеграф.рс.
Трансплантација органа некада је једини лијек обољелима. Ивана је само једна од њих која је чекала то "да".
Када је имала 23 године осјетила је симптоме, али су они били потпуно безазлени на први поглед, да би касније сазнала да има цирозу јетре.
- Сјећам се те промјене коже, неки благи умор, али ништа није дјеловало као да ће бити озбиљно. Међутим, када се клупко одмотало постала сам каднидат за трансплантацију већ са 26 година, када је цироза јетре достигла посљедњи стадијум. Нисам могла да радим, да путујем, пила сам лијекове. Често сам имала температуру, лежала, пила ненормалне количине течности, и било је некако поражавајуће за мене да не могу ништа. Ако треба орган, у реду, појавиће се, и тако је и било, тако сам размишљала. Нажалост, једна млада дјевојчица изгубила је живот а уједно је спасила неколико људи јер је породица била несебична. Тада сам рекла себи да ћу оправдати ту шансу и одужити јој се, зато сам одлучила да своје дијете назовем њеним именом, испричала је Ивана.
Ивана заједно са пријатељима из Удружења Заједно за нови живот, промовише донорство као хумани и херојски чин.
- Када се деси нешто и када некоме најмилијем нема спаса, са тим гестом спашавате неколико живота. Апелујем на људе, на медије да промовишемо овај хумани чин, и да свако из свог угла објасни шта је кома, шта је мождана смрт, да има много фактора који утичу на то да ли ће неко добити орган и на крају, нема мјеста малверзација, поручује Ивана.
