Авион компаније Маратон Ерлајнс, која обавља саобраћај за “Ер Србију”, приликом полијетања са Аеродрома “Никола Тесла“ ударио је у инфраструктуру, највјероватније инструментализацију која служи за слијетање авиона у супротном правцу писте.
Објаснио је то за Н1 Петар Војиновић са портала Танго Сикс.
Авион је потом сат времена летио изнад Београда, да би на крају принудно слетио на београдски аеродром.
“Сигурно знамо да је летио изнад предграђа Београда према Авали 60 минута. То је процедура како би потрошио што више горива“, објаснио је Војиновић за Н1.
Он каже да се дио антене у коју су ударили забила у лијеви коријен крила, али да је летјелица била потпуно управљива осим једног мањег детаља – а то је да су закрилца на авиону отказала.
“Авион је само мало брже слетио“, наглашава Војиновић.
*Приликом слијетања авион је на ниској висини од око 120 метара прелетио поред контролног торња, како би контрола визуелно потврдила да су точкови извучени. Уредник портала Танго Сикс објашњава да је и то дио уобичајене процедуре јер је дошло до удара.
“Одмах су осјетили да су нешто ударили. Имали су индикацију да су точкови извучени, али је то торањ морао да потврди“, додаје Војиновић.
Посада је знала да је у нешто ударила, али не и каква су све оштећења настала, па је авион по принудном слијетању „таксирао“ све до гејта, не знајући да им цури гориво, прича наш саговорник. Међутим, ту их је већ чекала ватрогасно-спасилачка јединица која је, чим је видјела цурење горива, почела да полива авион пјеном како би се спријечило избијање пожара.
Према незваничним информацијама, до инцидента је дошло јер је летјелица полетјела са погрешног дијела писте, иако је контрола летења одредила другу позицију.
“Оно што се догодило је да је требало да дође до регуларног полијетања, метео услови били су више него добри. Приликом полијетања авион је излетио са писте и то неколико стотина метара и тек послије одвајања од земље ударио у неку конструкцију, која је највјероватније инструментација која служи за слијетање авиона у супротном правцу писте“, подсећа Војиновић.
Према његовим информацијама, контрола летења је посади дала одобрење да полети са адекватне позиције, али се из необјашњивих разлога авион нашао на краћој позицији него што је требало да буде.
Контрола летења је то примијетила, и питала посаду да ли су сигурни да одатле могу да полете или да се врате на раније одређени дио.
“Контролор летења је примијетио да је авион дошао на интерескцију Д5 умјесто Д6, која има много мање метара за полијетање. Позвао је посаду и питао ‚да ли сте свјесни да сте ушли на Д5‘ и рекао јој да прерачуна перформансе или да се врате. Посада је рекла да може да полети ипак са Д5, иако су све вријеме од паљења авиона одобрени за Д6. Није јасно зашто су промијенили своју позицију. Њима је за овај авион потребно око 1.430 метара за полијетање под разним условима, а они су највјероватније имали око 1.200 метара“, наводи Војиновић.
Он истиче да је у цијелом инциденту “бар један дио ланца у безбједности урадио правилно“, а то је према његовим ријечима контрола летења.
Напомиње да је на крају увијек одговорност на посади авиона, јер она зна перформансе у односу на број путника, тежину летјелице и дужину писте.
“Не можемо знати шта се догодило у њиховом процесу размишљања. Ту је ипак одговорност само и искључиво на пилоту“, закључио је саговорник Н1.
