Суд у Великој Британији сутра би могао да донесе коначну одлуку о томе да ли оснивач "Викиликса" Џулијан Асанж треба да буде изручен Сједињеним Америчким Државама због масовног цурења тајних америчких докумената.
Двоје судија Вишег суда у Лондону одлучују о томе да ли је суд задовољан увјеравањима САД да се Асанж /52/ неће суочити са смртном казном и да ће моћи да се ослони на право на слободу говора из Првог амандмана ако му се буде судило за шпијунажу.
Асанжов правни тим наводи да би он могао да буде у авиону на путу ка Америци у року од 24 часа од доношења судске одлуке, али и да би могао да буде пуштен из затвора или да би његов случај могао да се "заглави" у вишемјесечном правном спору.
"Викиликс" је објавио стотине хиљада повјерљивих америчких војних докумената о ратовима САД у Авганистану и Ираку, заједно са низом дипломатских депеша.
У априлу 2010. године објављен је повјерљиви видео који приказује напад америчких хеликоптера 2007. године у којем је убијено десетак људи у Багдаду, укључујући двоје новинара Ројтерса.
Америчке власти желе да суде Асанжу, рођеном у Аустралији, према 18 оптужби, а скоро све се односе на Закон о шпијунажи.
Вашингтон тврди да су Асанжове акције са "Викиликсом" биле непромишљене, те да су нанијеле штету националној безбједности САД и угрозиле животе агената.
Његове бројне глобалне присталице сматрају да је ово политички процес, напад на новинарство и слободу говора, те освета због тога што су САД осрамоћене.
Асанж је први пут ухапшен у Британији 2010. године на основу шведске потјернице према оптужби за сексуалне злочине, која је касније одбачена.
Од тада је био у кућном притвору по више основа, седам година се скривао у Амбасади Еквадора у Лондону, а од 2019. налази се у британском затвору Белмарш, под највишим мјерама обезбјеђења, гдје и сада чека одлуку о изручењу.
