Кина ствара револуционарну руту до Европе

Ради се о жељезничком коридору који повезује унутрашњост Кине с европским тржиштем, заобилазећи кључне поморске руте и геополитичке ризике.

Центар пројекта налази се у Чонгкингу, мегаполису са преко 30 милиона становника, који се убрзано развија у глобално индустријско и логистичко чвориште. Овај град већ производи око трећину свјетских лаптопова и четвртину кинеских аутомобила, што га чини идеалном полазном тачком за брзи транспорт робе према Европи.

Економија

Ствара се највећа зона слободне трговине на свијету

Нова жељезничка рута омогућава да терет из југоисточне Азије стигне у Чонгкинга за само пет дана, док се из Кине до европских тржишта испоруке могу обавити за мање од двије седмице. То значи уштеду од 10 до 20 дана у поређењу са традиционалним бродским путем преко Суецког канала.

Заобилазак поморских ризика

Главни циљ Пекинга је смањење зависности од поморских путева који пролазе кроз стратешке тачке попут Суецког канала, Хормушког мореуза и Малаканског пролаза, над којима Запад има значајну контролу. Посљедњих година глобални ланци снабдијевања суочени су са низом криза – од пандемије и трговинског рата САД–Кина, до рата у Украјини и напетости у Јужном кинеском мору.

У том контексту, “копнени Суецки канал” представља стратешки потез којим Кина диверсификује транспортне правце и штити своје индустријске капацитете од могућих блокада.

Геополитички контекст и конкуренција

Овај пројекат дио је шире кинеске иницијативе „Појас и пут“ (Belt and Road Initiative). Поред њега, Кина развија и такозвани „Средњи коридор“, копнену руту која преко Казахстана и Каспијског мора води до Европе, заобилазећи Русију. Ипак, тај коридор још увијек има изазове везане за царине, трошкове и недостатак савремене инфраструктуре.

Западни аналитичари сматрају да ће нова жељезничка рута додатно ојачати кинески утицај у Евроазији и пружити Пекингу политичку полугу у односима са Европом. Европске компаније, с друге стране, добијају бржу и поузданију опцију за транспорт робе, што би могло смањити зависност од поморских испорука.

Изазови на путу

Иако је пројекат обећавајући, стручњаци упозоравају на низ изазова:

Царинске баријере између различитих држава кроз које пролази жељезница,

Финансијска одрживост након смањења државних субвенција за транспорт,

Потреба за техничким стандардизовањем пруга и логистичких система.

Јачање позиције суперсиле

“Копнени Суецки канал” могао би да промијени глобалну трговину, слично као што је прави Суецки канал то учинио у 19. вијеку. Ако пројекат успије, Европа ће добити бржи и сигурнији транспортни коридор, док ће Кина додатно учврстити своју позицију економске суперсиле.

За сада, свијет пажљиво прати развој догађаја, свјесни да сваки нови километар пруге у срцу Кине има потенцијал да преобликује глобалне трговачке токове, преноси Бизнисинфо.