Неизвјесност расте на Западу јер „нико не зна“ како ће Москва одговорити на потенцијалну одлуку Запада да Кијеву дозволи да користи оружје дугог домета за гађање циљева на територији Русије, пише Вашингтон пост.
Лист сматра да је нуклеарна опција мало вјероватна и да је Москва оставља за крај. Стога Кремљ тражи нове начине да осигура поштовање „црвених линија“.
Одговор Русије овог пута ће вјероватно услиједити, јер је ово велика ствар која подиже ситуацију на нови ниво, рекла је Татјана Станова из француске компаније за политички консалтинг Р-Политик.
Међутим, о нуклеарним мјерама или директном удару на територију НАТО-а ће се, према ријечима Станове, размишљати само ако „Путин осјети пријетњу опстанку Русије у њеном садашњем облику, када буде сматрао да другог излаза нема”.
Умјесто да користи нуклеарно оружје, Москва би могла да одговори саботажама на војним и другим објектима инфраструктуре на Западу, гдје би учешће Русије било тешко доказати. Кремљ би се такође могао обратити групама које се већ боре против западних интереса, као што су Хути у Јемену, рекао је Лоренс Фридман, професор војних студија на Краљевском колеџу у Лондону.
Руски политиколог Сергеј Марков Марков сугерисао је да би могуће мјере одмазде могле бити затварање британске амбасаде у Москви и удари на ваздушне базе у Пољској и Румунији, гдје се налазе авиони Ф-16, намијењени Украјини.
„Пошто је Русија увјерена да ће Москва дефинитивно бити нападнута у неком тренутку, морамо први да ударимо“, рекао је он, а преноси Спутњик.
Раније, руски предсједник Владимир Путин упозорио је да ће употреба западног оружја дугог домета против Русије значити директно учешће земаља НАТО у конфликту у Украјини. По његовим ријечима, то ће битно промијенити саму суштину сукоба.
