Њемачка: 8.000 радника са Западног Балкана би могло остати без посла

Централно удружење њемачке грађевинске индустрије (ЗДБ) навело је да грађевински сектор користи ово правило више од било које друге привредне гране, при чему му припада око 30 одсто свих виза из те квоте.

Правилом о Западном Балкану Њемачка омогућава грађанима Србије и цијелог Западног Балкана да раде у земљи под условом да имају уговор о раду.

“Могли бисмо да останемо без око 8.000 радника”

Генерални директор Централног удружења њемачке грађевинске индустрије Феликс Паклепа упозорио је да би преполовљавање квоте могло да има озбиљне последице.

– Сваки седми радник у грађевинарству има страни пасош. За нашу индустрију ова регулатива представља најуспјешнији модел за привлачење радника и стручњака из трећих земаља. Снажно упозоравамо на последице преполовљавања квоте. Грађевинска индустрија би већ до краја године могла да остане без око 8.000 радника – напоменуо је Паклепа.

Он је навео да њемачка савезна влада издваја милијарде евра из посебног фонда за мостове, жељезницу и станове, док истовремено смањује приступ управо људима који треба да граде те пројекте.

Потражња за визама у оквиру Правила за Западни Балкан изузетно је велика, а квота за 2025. годину била је исцрпљена већ крајем новембра, па су поједини захтеви морали да буду одбијени.

Институт за истраживање тржишта рада (ИАБ) наводи да систем функционише управо на начин који немачка политика жели да постигне легалном миграцијом радне снаге.

Како се наводи, 98 одсто особа које су ушле у Њемачку кроз овај програм запослено је, док око 58 одсто ради као квалификовани радник, специјалиста или стручњак, иако одговарајућа квалификација није услов за коришћење правила.

ЗДБ тражи да остане најмање 50.000 виза годишње

Паклепа је подсетио да су владајућа Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) и Социјалдемократска партија Немачке (СПД) саме увеле ово правило 2016. године и позвао их да га не мењају, напомиње ЗДБ на својој веб страници.

ЗДБ тражи од савезне владе да задржи постојећу квоту од најмање 50.000 виза годишње, као и да дигитализује и убрза визне процедуре и размотри могућност проширења програма и ван Западног Балкана.