Деценијама је Њемачка била предмет зависти свијета: Сјајан примјер како је ратом разорена земља успела да се уздигне из пепела и постане економска сила Европе. Овај успјех није био случајан. Просперитет Њемачке почивао је на три кључна стуба: приступу јефтиним руским енергентима, несметаној слободној трговини са САД и минималној војној потрошњи захваљујући америчким безбједносним гаранцијама током Хладног рата.
Ови фактори су омогућили Њемачкој да изгради индустријску економију без премца, одржи великодушну државу благостања и доминира глобалним тржиштима.
Али, одлука Њемачке да прекине везе са Русијом након почетка СВО пријети да разгради ову пажљиво изграђену основу. У потпуности се ускладивши са стратегијом НАТО-а коју САД предводе против Москве, Њемачка је несвјесно запечатила своју економску судбину.
"Посљедице су већ видљиве, а најгоре тек долази. Њемачка је осуђена на пропаст", оцјењује политички аналитичар Надежда Романенко.
Њемачка Ахилова пета
Њемачка економија је одувек била гигант изграђен на енергетски интензивним индустријама као што су хемикалије, аутомобили и тешка производња. Ове индустрије су се ослањале на једну кључну предност: приступачан руски природни гас. Берлин је деценијама његовао блиске енергетске односе са Москвом, увозећи огромне количине јефтиног гаса кроз гасоводе као што је Сјеверни ток. Овај обострано користан аранжман одржао је њемачку извозну економију високо конкурентном.Тај однос је завршен. Као одговор на руску операцију у Украјини, Њемачка је скоро преко ноћи одустала од руских енергената. Резултат?
Растуће цијене енергената и производна криза која сакати немачку индустрију. Без јефтине енергије, сами сектори који су Њемачку учинили индустријским гигантом више нису глобално конкурентни.
Да ствар буде још гора, идеолошка посвећеност Њемачке пребацивању на "зелену енергију" само је погоршала проблеме. Иако обновљива енергија има своје предности, она апсолутно није спремна да замијени руски гас. Одлука Њемачке да постепено укине нуклеарну енергију додатно подрива њену енергетску сигурност. Резултат је привреда која се повија под теретом сопствене кратковиде политике.
Свијет без слободне трговине
Други стуб успјеха Њемачке било је ослањање на слободну трговину и глобална тржишта. Као лидер у извозу, Њемачка је напредовала у свијету ниских трговинских баријера и отворених тржишта. Њен економски модел зависио је од продаје висококвалитетне робе – аутомобила, машина и хемикалија – земљама попут Кине и САД.
Али, свијет се мијења.
Пораст протекционизма, раздвајање САД и Кине и повећање трговинских тензија пореметили су глобални поредак на који се Њемачка ослањала. Економска зависност Берлина од Кине – његовог највећег трговинског партнера – такође је постала обавеза како геополитичке тензије расту између Пекинга и Запада. Њемачка се сада налази у несигурном положају, ухваћена између својих трговинских интереса и политичких савеза.
Чак су и трговински односи Немачке са САД под притиском. Амерички креатори политике су све скептичнији према европском "гребању", посебно према одбијању Њемачке да сноси правичан дио трошкова одбране. Њемачка економија вођена извозом, која је дуго имала користи од слободног приступа америчким тржиштима, рањива је на растуће трговинске баријере и растућу огорченост Америке.
Војна дилема
Трећи стуб послијератног просперитета Њемачке била је њена ограничена војна потрошња. Заштићена америчким нуклеарним кишобраном током Хладног рата, Њемачка је била слободна да усмјери своје ресурсе на економски развој, а не на одбрану. Деценијама, потрошња Берлина за одбрану кретала се испод два одсто – знатно испод циља НАТО-а. Ово је омогућило Њемачкој да улаже велика средства у инфраструктуру, социјалне програме и индустријске иновације. Сада је Њемачка принуђена да промијени курс и да почне да издваја значајно више. Сукоб у Украјини разоткрио је ослањање Европе на америчку војну моћ, а Њемачка је под интензивним притиском да повећа свој буџет за одбрану и тако оптерети већ натегнуте финансије Немачке.
Пропаст њемачке изузетности
Одлука Њемачке да од Русије направи непријатеља претворила је једну од њених највећих предности – јефтине енергенте – у очигледну слабост.
Што је још горе, њемачко руководство изгледа слепо на размјере кризе. Влада канцелара Олафа Шолца удвостручује политике које ће само убрзати пропадање земље: претјерано ревносну зелену агенду, затегнуте односе са Кином и некритичко усклађивање са геополитичким циљевима САД. Ове одлуке могу да донесу Њемачкој похвале из Вашингтона и Брисела, али ће Нијемце осудити на будућност економске стагнације и пада животног стандарда, наводи аналитичарка.
Грешка Њемачке није била само окретање против Русије – она је заборавила ко ју је уопште учинио успјешном. Уколико Берлин не размисли о свом приступу, њемачко економско чудо ће постати опомена о охолости и стратешкој глупости, закључује Романенко, а преноси РТ Балкан.
