Велики савезник задао два болна ударца Украјини

Представници Варшаве видно су одсуствовали са самита Володимира Зеленског, европских лидера и Доналда Трампа у Вашингтону, након чега је откривено да Пољска неће слати мировне трупе у Украјину у оквиру безбједносних гаранција.

Убрзо након тога, предсједник те земље Карол Навроцки ставио је вето на Закон о помоћи избјеглицама, што значи да ће Кијев можда остати и без приступа Старлинку.

Од почетка рата у Украјини, сусједна Пољска поставила се као један од најближих сарадника Кијева. Како је у питању најближа НАТО и ЕУ земља, кроз Варшаву је пролазила новчана и војна помоћ за Кијев.

Пољска је од 2022. године послала Украјини војну помоћ у вриједности од 4,5 милијарди евра.

Република Српска

Стевандић: Референдум у Српској као највиши облик легитимитета

Највећи број украјинских избјеглица, углавном жене и дјеце, уточиште је нашао управо у Пољској. Из ових, али и бројних других разлога, било је очекивано да ће Варшава учествовати на самиту у Вашингтону, ком су присуствовали Доналд Трамп, предсједник Америке (домаћин), Володимир Зеленски, предсједник Украјине, Емануел Макрон, предсједник Француске, Фридрих Мерц, канцелар Њемачке, Кир Стармер, премијер Велике Британије, Александар Стуб, предсједник Финске, Марк Руте, генерални секретар НАТО савеза и Урсула фон дер Лајен, предсједница Европске комисије

Нико од пољских званичника није отпутовао у Америку са Зеленским, а ова одлука оправдана је "унутрашњим превирањима" у земљи. А када медији наводе ријеч превирања у овом контексту, мисле на однос предсједника Карола Навроцког и премијера Доналда Туска - десничара и центристе, преноси "Блиц".

Према појединим информацијама, Туск и Навроцки нису могли да се договоре ко треба да представља Варшаву у Вашингтону, због чега је највјероватније учешће Пољске отказано.

Навроцки стоји иза друге одлуке која ће опасно уназадити Кијев, али о томе ће бити ријечи касније у тексту. Прва објава Варшаве која је шокирала европске савезнике тиче се слања војске у Украјину.

Пољске трупе неће бити у Украјини

Једна од главних тема састанка у Вашингтону биле су безбједносне гаранције за Украјину. У том контексту, поједине европске земље објавиле су да су спремне да пошаљу своје трупе које би чувале мир у Украјини након окончања рата.

Одлука Пољске о овом питању саопштена је неколико дана касније.

"Нећемо слати војнике у Украјину. То је став владе не за недјељу дана, већ за много мјесеци", рекао је министар одбране Владислав Косињак-Камиш.

Свијет

Званичник изборне комисије поднио оставку: Унукама подметнуо дрогу у сладолед

Саопштење је услиједило након што је "Блумберг" 19. августа објавио да су европски званичници разговарали о слању британских и француских трупа у Украјину, заједно са контингентима из отприлике 10 других земаља.

Према прелиминарним информацијама, у питању су Француска, Велика Британија, Белгија, Литванија и Естонија.

Став Варшаве о рату у Украјини још једном је био на тесту када се руски дрон срушио у руралном подручју пољске области Лублин близу украјинске границе прошле недјеље.

Званичници су то описали као намјерну провокацију, а министар спољних послова Радослав Сикорски је обећао дипломатски протест.

Ипак, опрезан одговор Варшаве је доживљен као слаб. Аналитичари сугеришу да Пољска избјегава ескалацију реторике како би спријечила подстицање страха код куће.

Како је дошло до преокрета?

Али не треба занемарити чињеницу да одсуство Пољске у Вашингтону и њен уздржан став одражавају ширу промјену.

Иако је некада била покретачка снага Европе за подршку Украјини, утицај Варшаве је смањен због унутрашњих спорова, органичених ресурса и затегнутих веза са кључним партнерима.

Свијет

Хорор на Јадрану: Мушкарац пао с брода, пропелер га искидао

"Питање је сада да ли Пољска заиста може бити главни играч. Сумњам у то, прво због унутрашњих спорова између владе и опозиције, који слабе Пољску на међународној сцени. А и зато што Пољска тренутно нема много тога да понуди Украјини, она на крају испада много слабији играч него што је могла бити", рекао је за "Кијев Индепендент" Михал Лебдушка, аналитичар Удружења за међународне послове (АМО).

Приступ Старлинку

И док су се сви бавили дискусијама о (не)слању трупа у Украјину, нови пољски предсједник је уложио вето на Закон о помоћи избјеглицама. Ово је означило нову ескалацију у сукобу Тускове владе и Навроцког, а пријети и да укине приступ Украјине сателитском интернет сервису Старлинку.

Пољска је до сада плаћала Украјини да користи Старлинк, који обезбјеђује кључну интернет конекцију грађанима и војсци док покушавају да потисну инвазију руских снага.

Међутим, вето Навроцког односи се на закон којим се продужава државна финансијска подршка која се пружа украјинским избјеглицама, а замјеник премијера и министар за дигиталне послове Кшиштоф Гавковски рекао је да је вето на закон такође пружило правну основу за укидање Старлинка Украјини.

Стил

Дизајнерка открила коју грешку младе најчешће праве при избору вјенчанице

"Ово је крај Старлинк интернета који Пољска пружа Украјини док води рат", написао је он на мрежи "Икс".

Међутим, у уторак је шеф кабинета предсједника Пољске, Збигњев Богуцки, рекао да вето Навроцког на закон о помоћи Украјинцима у Пољској неће зауставити финансирање Старлинк интернета за Украјину, уколико се у парламенту усвоји приједлог закона председника.

''Вето предсједника Навроцког неће искључити Старлинк интернет у Украјини, будући да се трошкови ове везе финансирају на основу одредби важећег закона, а приједлог закона који је Сејму поднио предсједник Републике Пољске одржава ово стање ствари. Све што је потребно јесте да се ова предсједничка иницијатива брзо размотри у пољском парламенту у септембру", нагласио је он на мрежи Икс.

Богуцки је додао да се исто односи и на подршку складиштењу података украјинске владе на безбједној локацији.

Навроцки је раније да ће смањити социјални издатак за Украјинце у Пољској.

"Нећу промијенити мишљење и мислим да ова помоћ треба да буде ограничена само на Украјинце који су посвећени раду у Пољској", рекао је Навроцки.

Он такође сматра да Украјинцима који не раде у Пољској не би требало дозволити да добијају бесплатну медицинску заштиту, као што је сада био случај.

"Ово нас доводи у ситуацију у којој се према пољским грађанима, у њиховој земљи, поступа лошије него према нашим украјинским гостима", рекао је он.