Evo kako su sipe položile test strpljenja namijenjen ljudima

Сипе, мекани, неупадљиви рођаци лигњи и хоботница, показале су невјероватне способности и једну особину коју дијеле са сисарима и птицама - ријеч је о интелигенцији. Научници су их ставили пред изазов који је првобитно осмишљен за малу дјецу - већ можете да претпоставите исход, сипе су показало запањујуће резултате.

Овај експеримент је инспирисан чувеним „марсхмаллоw тестом“, у којем се дјеци понуди слаткиш и објасни да ће добити још један ако успију да сачекају петнаестак минута прије него што поједу први. Идеја је једноставна, а то је ко умије да се суздржи од тренутног ужитка, често има боље шансе да постигне веће циљеве касније.

Код животиња, наравно, не може се објаснити правило, па су истраживачи морали да осмисле трик. Прво су сипе научене да препознају симболе на вратанцима унутар посебног акваријума. Круг је значио да се врата отварају одмах, троугао да се отварају са закашњењем (од 10 до 130 секунди), док су врата са квадратом остајала заувијек затворена.

У посебном акваријуму са двије провидне коморице, научници су сипама понудили избор између мање привлачне хране - комадића сирове козице, одмах доступне иза врата са кругом, и њихове омиљене посластице - живе шкампе, иза врата са троуглом доступна тек након одређеног времена.

Ако би одмах појеле козицу, шкамп би био уклоњен, па су сипе, научивши правило, стрпљиво чекале испред затворених врата игноришући лакшу награду, док су у контролном дијелу експеримента, када су врата од шкампа била означена квадратом и остајала заувијек затворена, одмах бирале козицу, што показује да нису случајно одуговлачиле већ су свјесно процјењивале шта им се више исплати.

Овакво понашање захтјева више од пуког инстинкта. Оно подразумева способност да се планира унапријед и да се обуздају тренутни нагони ради будуће користи.

Досад су такве вјештине биле потврђене код примата, паса и неких врана, али никада код морских мекушаца. С обзиром на то да сипе живе кратко, а истовремено морају да избјегавају бројне предаторе и да лове лукаво, оваква самоконтрола им вјероватно помаже да прецизније распореде енергију и ризик у дивљем морском окружењу.

Иако изгледају једноставно и крхко, сипе су још једном показале да природа крије изненађујуће облике интелигенције тамо гдје их најмање очекујемо. Њихова способност да одложе задовољство ради већег добитка отвара нова питања о томе како је свијест еволуирала и колико је заправо раширена међу различитим врстама на планети.

(телеграф)