Legenda o ovom jezeru ledi krv u žilama

Језеро је настало током периода плеистоцена, прије отприлике 10.000 до 15.000 година, током посљедњег леденог доба. У то вријеме, климатске промјене су утицале на нивое воде у региону, а плаветнило језера последица је постепеног повлачења глечера.

Кроз вријеме, долазак топлих периода довео је до формирања базена, који је постао станиште богато различитим врстама флоре и фауне.

Палићко језеро је препознатљиво по специфичном микроклиматском подручју, које се развило захваљујући различитим врстама биљака и разноврсној фауни која обитава у околини.

Свијет

Мајка и беба спасене са крова аутомобила из набујале ријеке: Испливао драматични снимак

У његовим водама данас живе бројне врсте риба, птица и других водених организама, а обалу језера окружују шумске и мочварне области.

Легенда о пастиру и сузама које су постале вода

Међутим, иако ово језеро има своје природно оправдање за настанак, људи у народу вјерују у причу о Пастиру Илији, који је због великог туговања за Миленом, његовом највећој љубави, исплакало читаво језеро.

У давна времена, у близини данашњег Палићког језера, живио је пастир по имену Илија. Био је познат по томе што је свакодневно чувао стадо својих оваца на пространим пашњацима, али и по томе што је био њежан и брижан. Његово срце било је испуњено љубављу, не само према животињама, већ и према прелијепој дјевојци из оближњег села, Милени.

Милена и Илија су се вољели, али њихова љубав није имала срећан крај. Милена је, нажалост, морала да се уда за другог човјека, због воље својих родитеља, који су је намјеравали удати за богатог, али невољеног младића из суседног краја.

Свијет

Димитрија случајно убио брат близанац

Једног дана, Илија је сазнао тужну вијест. Његова љубав била је изгубљена. Срце му је било сломљено, а сузе су му текле као ријека. Пролазио је данима у тишини, туговао је и молио богове да се Милена врати њему, да опет буду заједно.

Али, ни богови нису могли да помогну, јер је била судбина да Милена оде. Тужна срца, Илија је отишао до најљепшег мјеста уз обалу реке, гдје су се често сретали, и ту, окружен својом тугом, дозвао је природу да га чује. Док је сједио на обали, његове сузе су падале у воду, и то нису биле обичне сузе. Оне су биле толико тешке, толико испуњене његовим губитком, да су се претвориле у воду која је почела да расте и шири се.

Легенда каже да су те сузе, постале вода која је формирала језеро, које је данас познато као Палићко језеро. Вода која никада није престала да тече, баш као и Илијине сузе које нису престајале да падају, постала је симбол његове вјечите туге.

Тако је, према народној традицији, настало Палићко језеро, као симбол љубави, губитка, али и наде да љубав никада не престаје, већ се претаче у нешто веће и трајније.

(информер)