Kafa je jedan od najpopularnijih napitaka na svijetu, a njeni efekti na zdravlje predmet su brojnih istraživanja. Iako se često postavlja pitanje da li je kofein dobar ili loš za organizam, studije sve više ukazuju na to da kafa može imati značajne zaštitne efekte, naročito kada su u pitanju srce i pankreas.
Zaštitni efekti kafe na pankreas
Ne samo da štiti srce – kafa može da odigra važnu ulogu u očuvanju zdravlja pankreasa. Pored toga, njeni pozitivni efekti uključuju regulaciju holesterola, poboljšanje funkcije insulina, smanjenje rizika od raka i poboljšanje kognitivnih sposobnosti.
Kao i kod svih namirnica, umjerenost je ključ. Pravilna konzumacija kafe može doneti brojne zdravstvene benefite, ali je važno birati pravi trenutak za njeno konzumiranje i prilagoditi unos individualnim potrebama organizma.
Smanjuje rizik od raka pankreasa
Ovaj organ je odgovoran za proizvodnju insulina i enzima neophodnih za varenje, a istraživanja pokazuju da kafa može doprinijeti njegovoj zaštiti na nekoliko načina. Kofein i antioksidansi prisutni u kafi pomažu u zaštiti ćelija pankreasa od oštećenja izazvanih oksidativnim stresom i hroničnim upalama. Studije su pokazale da redovni konzumenti kafe imaju manju vjerovatnoću da obole od karcinoma pankreasa.
Reguliše nivo insulina i smanjuje rizik od dijabetesa
Kafa može poboljšati osjetljivost na insulin i smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2. Istraživanja su pokazala da osobe koje redovno piju kafu imaju do 30 odsto manji rizik od razvoja ove bolesti.
Djeluje antiinflamatorno i smanjuje oksidativni stres
Hronične upale mogu oštetiti pankreas, dovesti do pankreatitisa ili insulinske rezistencije. Kofein i polifenoli iz kafe pomažu u smanjenju ovih zapaljenskih procesa, čime se pankreas štiti od oštećenja.
Pomaže u sprečavanju žučnih kamenaca
Žučni kamenci mogu izazvati blokadu pankreasnih kanala i dovesti do pankreatitisa. Kafa može smanjiti rizik od njihovog formiranja, poboljšavajući lučenje žuči i sprečavajući nakupljanje holesterola u žučnoj kesi.
Poboljšava funkciju pankreasa
Postoje indikacije da kafa može podstaći sekreciju digestivnih enzima, čime se poboljšava varenje. To može biti korisno osobama sa slabijim metabolizmom, ali se ne preporučuje onima koji imaju akutni pankreatitis.
Kako kafa štiti srce i krvne sudove – evo kako
Jedan od najvažnijih kvaliteta kafe jeste njen pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem. Nedavno objavljena studija u Nature Communications otkrila je da kofein može smanjiti rizik od srčanih oboljenja tako što reguliše nivo LDL („lošeg“) holesterola u jetri. Visok nivo LDL holesterola povezan je sa razvojem ateroskleroze, sužavanjem arterija i povećanim rizikom od srčanog udara. Kofein podstiče ekspresiju određenih enzima koji utiču na metabolizam holesterola, čime pomaže u održavanju zdravlja krvnih sudova.
Pored toga, kafa sadrži snažne antioksidanse poput polifenola, koji smanjuju upalne procese u tijelu i poboljšavaju funkciju krvnih sudova. Ove supstance mogu da smanje oksidativni stres, koji je jedan od glavnih faktora rizika za nastanak srčanih bolesti. Istraživanja su pokazala i da umjerena konzumacija kafe može smanjiti rizik od hipertenzije, jer poboljšava funkciju endotela (unutrašnjeg sloja krvnih sudova), pomažući tako u regulaciji krvnog pritiska.
Na koji način pravilno piti kafu da bi se iskoristile njene prednosti
Iako kafa ima brojne zaštitne efekte, način na koji se konzumira može značajno uticati na njenu efikasnost. Neke od ključnih preporuka su:
Izbjegavati ispijanje kafe odmah nakon obroka
Kada se kafa pije neposredno poslije jela, može se miješati sa hlorovodoničnom kiselinom u želucu i iritirati digestivni sistem. Preporučuje se da se kafa pije između obroka kako bi se iskoristili njeni pozitivni efekti.
Birati pravu vrstu kafe
Arabika kafa sadrži manje kofeina i bogatiju aromu, dok robusta ima više kofeina, ali slabiji ukus. Idealna kombinacija je 70 odsto arabike i 30 procenata robuste, kažu nutricionisti.
Ne pretjerivati sa unosom
Optimalna količina kafe za prosječnu odraslu osobu je 4–6 manjih šolja dnevno (oko 400 mg kofeina). Kod osoba koje nemaju problema sa kardiovaskularnim sistemom i želucem, ova količina može biti korisna, dok bi oni sa srčanim tegobama trebalo da budu oprezniji.
Piti kafu bez previše šećera i mlijeka
Iako mlijeko može da ublaži kiselost kafe, previše dodataka može smanjiti njene zdravstvene koristi. Najbolji efekti postižu se konzumacijom crne kafe sa minimumom šećera ili stevije.
Za djecu ili srčane bolesnike, kao i one sa osjetljivim želucem preporučuje se cikorija umjesto kafe.
