Poslovni prostori u centru Banjaluke zjape prazni - šta je razlog

Пословни простори су најлошији сегмент бањалучког тржишта некретнина, кажу стручњаци из ове области. 

"Хиперградња је зграда, јер инвеститори праве зграде због станова, зато што је велика потражња. Регулациони планови углавном предвиђају у приземљима тих зграда пословне просторе и привредна активност не прати ту понуду пословних простора.... Имају потпуно другу цијену и различита је потражња“, рекао је Драган Милановић из Агенције за некретнине Ремакс.

У посљедњих десетак година дошло је до експанзије понуде пословних простора, промјена навика купаца, али и оних који издају и закупљују пословне просторе. Власници пословних простора нерадо се одричу цијене коју су "зацртали" за свој пословни простор.

"Једино логично објашњење је да власници некретнина нису спремни да спуштају цијену, очигледно да цијене које они траже не одговарају оним цијенама које тржиште диктира и усљед тога ти простори су дуго празни. Једноставно шеталишне зоне су поготово у овом неко периоду прољеће-љето, рана јесен јесу атрактивни за угоститељство.... а које те дјелатности реално могу да плате. У сваком случају, ми имамо индикаторе који показују да је дошло до пада потрошње грађана. То може бити, ми причамо сад о неком скорашњем периоду а ти простори су већ одавно празни, значи имамо хиперпродукцију пословних простора“, каже предсједник Удружења економиста SWOT Саша Грабовац.

Колико је празних пословних простора у граду Бањалуци, у градској управи немају прецизан податак. Евиденцију имају само о пословним просторима у власништву града.

"Град нема евиденцију о приватним просторима који су у приватном власништву, ми смо више у контактима са послодавцима који врше закуп тих пословних простора. Они се обично жале на цијене пословних простора у ужем центру града које су превисоке. Што се тиче привредне слике више се односи на тренд одласка за купцима  наравно да град Бањалуку забрињавају празни простори који због иностраних туриста који долазе није им јасно да у центру града постоје простори. Ми ћемо у наредном периоду обавити разговор са власницима да видимо да ли су они спремни да на неки начин снизе кирије или неке друге да дају погодности како ти простори не би били празни“, каже, шеф Одсјека за привреду и предузетништво у Одјељењу за привреду и локални економски развој Иван Бабић.

Новог закупца лакше је наћи уколико је у простору био већ разрађен посао, кажу агенти за продају некретнина. У центру града, посебно у Господској улици, нема малих пословних простора, углавном су - велики, вишеетажни, са једним улазом што их чини тешким за изнајмљивањем. Струка каже да центар Бања Луке има још једну ману.

"Трговци су промијенили начин приласка и приступа својим купцима, цијене су остале високе. Ми нажалост у Бањалуци немамо велике свјетске брендове, кад то упоредимо рецимо са центром Загреба или центром Београда, гдје ви у строгом центру града у Кнез Михајловој имате Boss, банке, осигуравајућа друштва, имате неке свјетске брендове који трошак тог пословног простора или закупа не калкулишу искључиво само на том простору, него то кумулативно гледају и више им служи за имиџ, за рекламу да буде видљиво и препознатљиво, него што ће сам на том мјесту обезбиједити приходе да покрива те трошкове“, рекао је Драган Милановић из Агенције за некретнине Ремакс.

Више пуних, а мање празних пословних простора - била би слика коју Бањалука треба да шаље о себи. Пословни простори који зјапе празни, не шаљу позитивну слику о ни граду Бањалуци ни о њеној  привреди.