Односи између родитеља и њихове одрасле дјеце често су комплексни те захтијевају активно емоционално улагање с обје стране.
Ако родитељи понављају штетне обрасце понашања или не препознају перспективу своје одрасле дјеце, могу их трајно удаљити од себе.
Прекид контакта обично није нагла одлука, већ посљедица дуготрајног незадовољства, покушаја помирења и осјећаја да је прекид нужан за самоочување и неовисност одраслог дјетета.
Према стручњацима и истраживањима, ово су најштетније фразе које родитељи говоре дјеци и које их могу натјерати да прекину контакт с породицом.
1. "Никад нисам мислио/ла да ћеш постати овакав/оваква."
Ова фраза шаље поруку да родитељи не прихватају своју дјецу таквима каква јесу. Тиме се наглашава како родитељи желе да њихова дјеца одговарају унапријед дефинисаним очекивањима, умјесто да цијене њихову аутентичност. Према истраживању из 2015, одрасла дјеца често прекидају однос због токсичног понашања родитеља и осјећаја да нису прихваћена.
Истраживачи су закључили да је способност разумијевања и потврђивања перспективе других позитивно повезана са задовољством и подршком унутар породице. Када родитељи не успију сагледати ствари из перспективе своје одрасле дјеце, рискирају удаљавање. Без свјесног труда обје стране, помирење је знатно теже, пише YоурТанго.
2. "Ти си тако незахвалан/на."
Када родитељи оптужују дјецу за незахвалност, често користе пружену подршку као алат емоционалне манипулације. Ова фраза код одрасле дјеце изазива осјећај притиска и дуговања што може довести до удаљавања. Према истраживању са Универзитета Цамбридге, отуђење се дефинише као "прекид блиског односа унутар породице", често изазван емоционалним злостављањем и сукобом вриједности.
Истраживање је открило да је за 80 одсто учесника отуђење донијело осјећај слободе и независности. Ова емоционална дистанца често помаже одраслој дјеци да се заштите од даљње манипулације те изграде здраве границе у односима.
3. "Ја знам шта је најбоље за тебе."
Ова фраза негира независност одрасле дјеце, стварајући утисак да родитељи не поштују њихове одлуке. Према психологињи Алине Золдброд, емоционална удаљеност кључна је за развој властитих ставова и особности одрасле дјеце.
"Одрасла дјеца имају сопствене изборе каријере, партнере и стилове живота", објашњава Золдброд за YоурТанго, додајући да наметање родитељских увјерења може изазвати фрустрацију и отуђење.
"Када родитељи прихвате начин на који њихова дјеца раде ствари, овакве повреде односа могу се излијечити. Поштовање различитих перспектива кључно је за очување здравих односа и избјегавање трајног удаљавања", закључила је Золдброд.
