Прехрамбене навике које усвојимо у најранијем добу, одређиваће какву храну ћемо преферирати и касније у животу.
Сви понекад дјетету понудимо "брзу" храну, већином због недостатка времена, али које су ствари које би требало избјегавати?
1. Флипс
Најчешће садржи со, хидрогенизоване биљне масти, потенцијални алерген кикирики и/или различите зачине у праху и појачиваче укуса. Приједлог замјене, нутриционисткиње Кармен Матковић Мелки су експандиране житарице за фингер фод попут кукурузног флипса без соли и зачина, рижини или кукурузни крекери без соли, флипс од проса, амаранта или крекери од осталих цјеловитих житарица.
2. Мајонез
Садржи жуманце и биљно уље, али може садржавати и скроб и зачине, у зависности од врсте производа. Нема потребе уводити је, умјесто ње уведите у дохрану јаја. Постоје јако згодне воћне алтернативне мајонезу као на примјер авокадо, који због изврсног удјела омега масних киселина може бити одлична кремасто-масна намирница у рецептима за бебине кашице, каже нутриционисткиња Матковић Мелки.
"Мајонез је у основи прављен од јаја која су алергени", упозорава и педијатар Ђована Армано.
3. Виршле
Процесуирани прехрамбени производ који се прави од од свињског и/или говеђег, а сад и од пилећег меса, масног и везивног ткива и додатних састојака. Количина бјеланчевина меса у производу мора бити минимално 10%. Због ниског удјела бјеланчевина не сврставамо га у нутритивно вриједан производ за прехрану дјеце, каже нутриционисткиња Матковић Мелки. Виршле и паштете, осим што садрже масноће и свакакве друге месне супстанце које никако нису примјерене за прехрану дјеце, садрже и разне конзервансе (нитрате, глутамате и сл.) који такође могу изазвати алергијске реакције, каже Ђована Армано.
4. Паштета
Нутриционисткиња Кармен Матковић Мелки објашњава да је паштета производ од различитих врста меса, масног и везивног ткива, изнутрица и додатних састојака. Количина бјеланчевина меса у производу мора бити минимално 8%. Препорука за адекватну замјену су месне кашице и касније, домаће паштете које се припремају од комада куваног меса, поврћа, зачина и биљних уља те се као нутритивно цјеловит оброк нуде дјеци.
5. Пекарски производи
Углавном садрже бјело брашно, дакле обиље скроба који даје искључиво енергију и квасац који може створити непријатну надувеност па је зато боље препоручити цјеловито пециво или хљеб уз оброк, док крофне, кроасане и сличине производе треба замијенити домаћим бисквитом или заједнички припремљеном бухтлом, савјетује нутриционисткиња Мирна Трумбеташ.
6. Слаткиши
Рафинисани бели шећер тијелу не даје нити један важан нутријент. Сахароза се налази у намирницама као што су слаткиши, десерти и сокови, али овај шећер често је скривен и у неким намирницама као што су житарице за доручак, пецива, воћни јогурти и десерти, конзервирано воће и поврће те разне готове супе и умаци, примјера ради кечап, упозорава нутриционисткиња Тене Нисетео додавши да је прекомјерна конзумација шећера главни фактор ризика за стварање зубног каријеса, прекомјерне тјелесне масе и појаве дијареје код дјеце.
"Слаткиши између оброка смањују апетит, па дијете није гладно у вријеме ручка. Лоше дјелују на зубиће, могу изазвати претилост и поремећај метаболизма глукозе", упозорава педијатар Ђована Армано.