Француска влада на ивици пада

Ова комбинација политичке нестабилности и економског притиска подсјећа на кризу из 1930-их година и могла би имати дугорочне посљедице по стабилност државе.

Буџетска криза: Штедња која дијели земљу

Влада Бајруа предложила је буџет који предвиђа штедњу од 44 милијарде евра и укидање два државна празника.

Циљ је смањење дефицита на 4,6 одсто бруто домаћег производа, како би се испунили критеријуми Европске уније и смањила забринутост финансијских тржишта.

Министар финансија Ерик Ломбар изјавио је да би у супротном могла услиједити интервенција Међународног монетарног фонда.

"Наша је одговорност да задржимо повјерење тржишта. Кретање у правом смјеру је кључно", рекао је Ломбар, истичући да Француска већ сада троши на камате више него Италија.

Додао је да план "фер штедње" захтијева да најбогатији допринесу највише, како би оптерећење било праведно распоређено.

Свијет

Осумњичени наводно открио ко је наручио убиство Парубија

Опозиција, међутим, тврди да предложене мјере нису фер и да не рјешавају основне проблеме. Социјалисти, зелени и екстремна љевица критиковали су Бајруов приступ, док Национални савез Марин ле Пен отворено позива на нове изборе.

Политичка сцена: Премијер на танкој линији

Бајру води мањинску владу, што значи да сваки закон, укључујући буџет, зависи од компромиса с опозиционим странкама.

Три велика блока - ултрадесни Национални савез, центар који подржава Макрона и љевица - показују минималну спремност на сарадњу.

Жан-Лик Меленшон, лидер "Непокорене Француске", позвао је синдикате да подрже масовне протесте 10. септембра и организују генерални штрајк.

"Не можемо да преговарамо с овом администрацијом. Потребно је да Макрон буде опозван", казао је Меленшон у интервјуу за радио.

Чак ни конзервативци нису поштеђени критике. Бивши лидер Републиканске странке Жан-Франсоа Копе изјавио је да би предсједник Француске Емануел Макрон требало да планира своју оставку, алудирајући на одлазак генерала Шарла де Гола 1969. године након неуспјеха референдума о уставним реформама.

Хроника

Познато ко је напао чланове групе ''Пантер''

Ако Бајру не обезбиједи већину у парламенту, Макрон ће се наћи пред тешким избором: именовање новог премијера, формирање експертске владе или расписивање парламентарних и предсједничких избора прије истека мандата.

Свака од опција носи значајан ризик за стабилност земље и Макронов политички капитал.

Протести 10. септембра: Народ против политике штедње

Покрет за "национални шатдаун" 10. септембра, који окупља анонимне активисте и разне политичке фракције, добија све већи одзив јавности. Према анкети "Toluna Haris Interaktiv", двије трећине испитаника подржава протест, укључујући гласаче са лијевог и десног спектра.

Овај покрет се већ пореди са "Жутим прслуцима" из 2018 - 2019, чија је мобилизација кренула из Фејсбук група и прерастала у масовне демонстрације широм земље.

Меленшон и његов покрет планирају парламентарну иницијативу за опозив Макрона, иако се очекује да неће бити успјешна.

Синдикат ЦГТ позвао је чланове на штрајк гд‌је год је то могуће, док су и други синдикати дали подршку протесту. Грађани су, према извјештајима, изразили огорчење због смањења социјалних давања и укидања празника, што додатно повећава ризик од масовних демонстрација.

Историјски контекст: Француска 1932. – 1933.

Криза у Француској подсјећа на период из 1930-их година, када је земља била тешко погођена свјетском економском кризом. Између 1932. и 1933. године, Француска је имала шест премијера у само годину дана, што је изазвало политичку парализу.

Разлог је увијек био исти - неслагање око буџета. Ниједан предложени план, било повећање пореза, смањење издатака или посебне мјере, није могао да придобије подршку већине у парламенту.

Свијет

Група маскираних људи напала малољетнике, један хоспитализован

Државни буџет је тада постао камен спотицања који је подрио повјерење грађана у демократију.

Данас, Француска је презадужена са 3.000 милијарди евра, а камате на дуг сваке године гутају десетине милијарди. Финансијска тржишта пажљиво посматрају потезе владе, а пад берзанског курса и раст камата на обвезнице сигнализују озбиљну забринутост.

Реакције политичких блокова и синдиката

Ултрадесни Национални савез: тражи нове изборе, инвестиције у полицију и војску, јачање куповне моћи, финансирано додатним задуживањем.

Екстремна љевица: планира генерални штрајк и парламентарну иницијативу за опозив Макрона.

Зелени, социјалисти и комунистичке странке: одбијају да подрже Бајруов буџет, нуде алтернативне буџете с већим оптерећењем за богате.

Синдикати (ЦГТ и други): позивају на штрајкове и масовне протесте.

Конзервативци: такође критикују мјере штедње, упозоравајући да би строге фискалне мере могле додатно оптеретити средњи слој и ојачати опозиционе блокове који воде у анкетама.

Финансијски притисак: Тржишта и међународни притисци

Инвеститори и финансијска тржишта већ реагују на Бајруове приједлоге. Камате на државне обвезнице надмашиле су ниво грчких обвезница, што сигнализује неповјерење у француску фискалну политику. Без кредибилног плана за консолидацију финансија, Француска би могла да изгуби кредитни рејтинг.

Европска унија и Брисел такође врше притисак на Француску да спроведе штедљиве мјере, док Међународни монетарни фонд надзире фискалну политику земље и упозорава на могуће посљедице неуспјеха.

Кључни мјесец за Француску

Француска се суочава са комбинацијом политичке, економске и друштвене кризе. Бајру се коцка са повјерењем у парламенту, Макрон мора да размотри тешке одлуке, а грађани и синдикати спремају масовне протесте 10. септембра.

Историјске паралелне са кризом из 1930-их, висока задуженост, раст камата и незадовољство грађана стварају сценарио у којем сваки погрешан потез може додатно дестабилизовати земљу, преноси Нова.

Француска стоји пред тестом своје политичке и финансијске стабилности, а наредне нед‌јеље биће кључно да ли влада успије да сачува повјерење парламента, тржишта и грађана.