Јасмина из Бањалуке, сада 27-годишња жена, подијелила је своје искуство на једном интернет форуму, откривајући како је, са само 19 година, донијела одлуку која је заувијек промијенила живот њене мајке и оставила дубок осјећај кајања.
"Моји су се развели кад ми је било 16 година, и данас могу рећи да је то била исправна одлука. Вјенчали су се врло млади, мама ме родила када је имала свега 17 година и никада није имала прилику да истински одрасте прије него што се суочила са мајчинством. Њихов брак био је буран, често обиљежен свађама – било да је ријеч о неслагању са породицом мог оца или о финансијским проблемима. Тата је радио као мајстор, а мама као куварица у ресторану мог ујака. Живјели смо скромно, једва покривајући основне потребе, а како смо брат и ја расли, несугласице су постајале све израженије," присјећа се Јасмина.
Недуго послије развода, њен отац је започео везу са женом из комшилука и убрзо се уселио код ње, док су Јасмина, њен брат и мајка остали у породичном стану који је отац добио од фирме.
"Иако је ситуација у нашем дому постала мирнија, очево присуство ми је недостајало. Кривила сам мајку, вјеровала сам да је могла да буде стрпљивија и сачува породицу, као што је моја бака стално наглашавала: 'Да је твоја мајка знала да ћути, све би било другачије.' Те ријечи носим са собом и данас," признаје Јасмина.
Током наредне године, живјела је са уверењем да ће се родитељи можда ипак помирити када се све смири, не обраћајући много пажње на то што отац живи са другом женом. Сматрала је да ће се вратити својој „правој“ породици. Све се промијенило када је, двије године након развода, примијетила да и њена мајка започиње нови однос.
"Мама је почела да се дружи са колегом из ресторана. Био је нов у послу, доста млађи од ње, али искусна куварица као она посветила му је пажњу и пружала подршку. Прво сам примијетила да све дуже остаје на послу, а затим и да почиње да води више рачуна о изгледу – почела је ујутру да ставља кармин и навија косу у виклере, што раније никада није радила. Све сам то посматрала са стране, свјесна шта се догађа," признаје Јасмина.
Њена прича пружа дубок увид у то колико су развод и каснији догађаји утицали на њен поглед на породицу и односе, и колико су те ране одлуке обликовале њену перцепцију живота и односа у каснијем периоду.
Спријечила сам мајку да пронађе срећу
Када је мајка почела да показује интересовање за новог мушкарца, осјетила сам се угрожено и учинила све да то зауставим. Умјесто да по завршетку школе одлазим кући, свакодневно сам свраћала у ресторан гдје је радила. Проводила сам сате тамо, свјесна да ће, док сам присутна, њихова интеракција остати на дистанци.
Ујак, власник ресторана, био је гостољубив према мени. Припремао би ми укусне оброке и сервирао их са пажњом, као да сам посебна гошћа. У тим тренуцима осјетила сам као да има скривених симпатија према мени, вјерујући да можда покушава да ме освоји. Нисам помислила да му је једина жеља била да га прихватим као мајчиног партнера.
Вјерујући да ми се удвара, одлучила сам да га наведем на нешто више. Преузела сам контролу над ситуацијом, понашала се заводљиво и постигла свој циљ. Почео је да показује интересовање према мени, а мајци сам, кроз ситне назнаке, стављала до знања да смо започели везу. На тај начин, била сам сигурна да ћу јој избрисати мисли о њему и удаљити је од сваког покушаја поновног зближавања.
Реакција мајке била је тиха, без осуда. Једном ми је само рекла да бринем о себи. Ни трага бесу, ни једној ријечи забране. Ипак, у себи сам вјеровала да сам извојевала побједу и вратила равнотежу у нашу породицу.
Веза са њим трајала је кратко, јер између нас није постојало ништа стварно - тек пролазна младалачка игра и побједа сујете. Он је, повријеђен и осрамоћен, напустио ресторан и град, а живот је наставио даље. Ја сам убрзо напустила родитељски дом, завршила факултет, започела своју причу и заљубила се. Никада нисмо причале о том догађају, све до ноћи уочи мог вјенчања.
Док смо прегледале старе породичне фотографије, наишле смо на снимак из ујаковог ресторана. Међу запосленима, у позадини, стајао је он. Мајка је тада, први пут, изговорила реченицу која ми је сломила срце:
"Знаш ли да ме је био запросио? Спремали смо се за вјенчање"
У том тренутку, све је пало у воду. Схватила сам посљедице својих поступака и покајање је избијало из мене. Сузе су наврле док сам је молила да ми опрости, а она ме је нежно загрлила, рекавши да је све давно опростила. Ипак, ја себи нисам могла да опростим. Због младалачке несигурности, љубоморе и страха, ускратила сам јој прилику за нову љубав.
Њена прича убрзо се проширила међу корисницима форума на којем је објављена. Неки су је разумјели и саосјећали, али су је многи осудили због немилосрдног плана који је својој мајци одузео шансу за срећу.
(Курир)
.webp)
