Сланину често критикују због високог садржаја масти и калорија, али један нутрициониста тврди да ова популарна намирница у Србији има бројне здравствене предности.
Нутрициониста Татјана Мешчерјакова брани сланину, коју често називају нездравом и ултра-прерађеном храном, истичући да може позитивно да утиче на здравље.
Према њеним ријечима, сланина помаже у заштити цријева од паразита, вируса и бактерија. Тврди и да умјерена конзумација сланине може да обезбиједи организму корисне масти које су кључне за здравље ћелија и правилну функцију плућа, преноси бугарски портал "актуелно".
"Захваљујући високом садржају селена, сланина има антиоксидативна својства која могу заштитити организам од оксидативног стреса и потенцијално смањити ризик од рака. Осим тога, богата је витаминима Д, А и Б, као и минералима попут натријума, фосфора, цинка и селена који подржавају функцију имуног система", рекла је Мешчерјакова.
Умјерена конзумација сланине може да обезбиједи висококвалитетне масти које су неопходне организму. Пошто се сланина вари, стимулише лучење жучи и подржава нормалну функцију црева, пружајући додатну заштиту од паразита, вируса и бактерија.
Међутим, Мешчерјакова упозорава да прекомјерна конзумација сланине може имати негативне посљедице.
Поред тога што садржи висок удио масти (94 грама на 100 грама), сланина има мало протеина, нема угљених хидрата и веома је калорична – има чак 850 кцал на 100 грама. Због тога се препоручује конзумирање максимално 15 до 20 грама дневно и то раније током дана, преноси "Индекс".
