- Шушњар је мјесто монструозног злочина, мјесто геноцида, на којем су усташе, и хрватске и муслиманске, за само четири дана, од Огњене Марије до Илиндана 1941. године, на стравичан начин убиле више од 5.000 невиних Срба и 50 Јевреја и то, као по неком неписаном правилу, на велике православне празнике, како то и раде највећи монструми и зликовци - истакао је Додик за Срну поводом обиљежавања 83 године од стравичног злочина у НДХ, најкрвавијој држави у историји Балкана, над Србима и Јеврејима у Шушњару код Санског Моста.

Он је навео да је НДХ формално створена 10. априла 1941. године и одмах је почела измишљати разне мјере како би Србима загорчала живот, а све са циљем да их натјера да размишљају о напуштању својих вјековних огњишта или преузимању католичке вјере.

Додик је подсјетио да је режим НДХ законом прогласио Србе, Јевреје и Роме нижом расом, забранио ћирилицу, укидао православне вјерске школе, насилно покатоличавао православце, отпуштао Србе и Јевреје из службе, одузимао им имовину, хапсио, депортовао.

- У програму те државе било је набројано које све мјере треба да буду уведене како би се цијела територија НДХ очистила од Срба. Утврђено је да се једна трећина Срба побије, једна преведе у католичку вјеру, а једна трећина протјера у Србију. Не могу данас а да се не сјетим злокобних ријечи усташког стожерника и чиновника НДХ Виктора Гутића који је на збору у Санском Мосту јуна 1941. рекао: 'Друмови ће пожељети Србаља, а Србаља нигдје бити неће', или његове поруке: "Сви непожељни елементи, /мислећи на Србе, Јевреје и Роме/, биће у најкраћем року убијени, тако да ће им ускоро бити затрт сваки траг, а једино што ће остати биће зло сјећање на њих" - истакао је Додик.

Иако су Сански Мост и околина били насељени претежно српским становништвом, рекао је предсједник Додик, ријечи усташе Гутића су се обистиниле - Срба није више било, сви су поклани, објешени, силовани, мучени, запаљени... и бачени у јаму.

Нажалост, додао је он, монструмима и зликовцима није било важно да ли је ријеч о дјетету у колијевци, дјевојкама, голобрадим младићима, женама или немоћним старцима, клали су и убијали све редом и то само зато што су Срби и то је сва њихова кривица, и онда и сада, јер сметамо што смо Срби, хришћани, православци.

- Те 1941. године, у дане великих вјерских празника, у јамама на Шушњару свој мир и спокој на најгори могући начин нашло је више од 5.500 Срба и 50 Јевреја. Усташе су српски народ одводили у колони и клали над јамом. Према свједочењима оних ријетких који су успјели да побјегну, крв је данима извирала из земље након монструозног и злочиначког усташког пира.

Над јамом на Шушњару тада 11-годишња дјевојчица Милица Видовић, нажалост, видјела је сву суровост НДХ када је у једном дану изгубила десеторо мушких чланова породице - браћу, стричеве, рођаке које су усташе похапсили у селу, на кућном прагу и одвели на стријељање. Породици Видовић је наш велики пјесник Добрица Ерић посветио пјесму "Шушњар - суза непребола" назвавши их десет апостола - нагласио је Додик.

Он је нагласио да о Шушњару морамо данас говорити са посебним пијететом и тугом и не смијемо дозволити да те жртве због нашег заборава поново страдају, јер ако заборавимо злочине над својим народом чинимо највећи гријех и они нам никада то не би опростили.

Предсједник Српске је нагласио да су о овом геноциду, као и о многим другим геноцидима и стравичним злочинима над Србима комунистичке власти деценијама ћутале и прикривале истину ко су жртве, а ко злочинци да им они мртви не би кварили слику и "идилу" о наводном братству и јединству у бившој Југославији.

Он је подсјетио да је тек 1971. године направљен споменик, боље рећи скаламерија на којем није писало ко су жртве ко зна којег по реду геноцида над Србима у 20. вијеку.

- Исто тако данас раде у Сарајеву, постављају споменке без навођење имена страдалих, као што је урађено на Казанима. Имамо жртве, али немамо њихова имена, јер су те жртве српске и на тај начин се крије истина о нашем огромног страдању и погромима над нашим народом. То је оно што боли, минимизирање злочина над Србима пред којима је био живот.

Од нас се стално тражи да заборавимо своје жртве и злочине почињене над њима, а са друге стране треба да се извињавамо јер смо се бранили управо зато да нам се не би догодили нови Шушњари, Гаравице, Брод на Дрини, Пребиловци, Братунац, Сарајево... - нагласио је Додик.

Према његовим ријечима, данас муслимани упорно желе Србима да ставе етикету геноцидног народа, обмањујући и себе и свијет, а у само пар дана јула и августа 1941. године њихови преци, удружени са усташама и нацистима, убили су 5.500 Срба у Санском Мосту, 1.000 у Босанској Крупи, 2.000 у Кључу, 1.500 у Приједору, те више од 12.000 Срба на Гаравицама код Бихаћа.

- И шта је то!? То није злочин, није геноцид!? Није злочин ни деценијама крити истину о српском страдању. Све то није било ни у уџбеницима историје. Тек посљедњих година сазнајемо о размјерима злочина и геноцида над српским народом - нагласио је Додик.

Он је рекао да је људски и хришћански да се човјек извини за сваку неправду учињену према неком другом и да тражи опрост да се никад тако нешто не понови, а све друго је лицемјерје и лаж.

- Ко се то извинио и затражио опрост од Срба за злочине почињене на Шушњару и бројним другим мјестима? Нико и никада! Још да буде горе, деценијама се крила истина и с тога нисмо на вријеме разумјели величину трагедија које су нам се дешавале у протеклим ратовима. Наивно смо вјеровали да се то не може поновити, да се никада више неће десити, а ево видјели смо да може, па смо опет у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату доживјели злочине, етничка чишћења, егоздусе. Само са подручја регије Санског Моста поново је протјерано скоро цјелокупно српско становништво и једино је Оштра Лука сачувана захваљујући томе што је остала у Републици Српској - указао је Додик.

Предсједник Републике је констатовао да је Српска једини гарант опстанка Срба на овим просторима и једина сигурна лука да нам се више не понове Шушњари, Гаравице, Братунац, Сарајево, Брод на Дрини...

- Ми у Републици Српској желимо да рата никада више не буде и да се овакви злочини никоме не понове и зато се боримо за поштовање слова Дејтона, да живимо у дејтонској БиХ у којој ће три равноправна народа и два ентитета имати своја права, али и обавезе, гдје ће домаћи изабрани политичари разговарати, договарати се и доносити одлуке консензусом, а не да се шири мржња и србофобија. Република Српска жели да се развија, а не да тапка у мјесту од 1995. године, желимо да наш народ има будућност и просперитет.

Своје жртве никада нећемо, не желимо и не смијемо да заборавимо. Много смо страдали да би то олако препустили забораву. И нико не треба да заборави своје страдале, али ни туђе да омаловажи. Свака жртва је жртва, свака суза је суза и свака бол је бол - поручио је предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Пратите нас и путем Вибера