Разни притисци и изазови вијековима су пред српским народом. Јединство, окупљање и дивовска снага увијек су били одговор на то. Тако је било и на свесрпском црквено-народном сабору "Крушедолска звона“.
Срби, отјерани са кућног прага, домовину су понијели у срцу. На то треба стално подсјећати, кажу Крајишници. Неки су дошли и раније али с поносом истичу ко су и одакле су.
Милорад Корајица рођен је у Книну. Савки пут у Крушедолу савладају га емоције.
"Са киме год се сретнем свако признаје да се најежио када крене пјесма, поготово химна Крајине, па химна једна друга, свима нам је задовољство да чујемо Додика како лијепо говори и како је се сјећа и како ставља у аманет да то не смијемо никако заборавити. Републике Српске Крајине више нема, али зато сви су спремни да очувамо оно што можемо, а то је Република Српска, ово је мјесто гдје већини нас је пријатно то чути и да се не заборави", каже Корајица.
Саборовање је начин да се окупе и пошаљу поруку јединства. Гдје год да се налазе Срби морају да покажу ко су, коме и гдје припадају и да по сваку цијену сачувају традицију.
"Свугдје је нека Крајина, ово је свесрпски сабор, ми смо увијек у некој војној Крајини. Како није важно? Важно је саборовање око нечега, то јединство српског народа, важно је да очувамо традицију јер то је наша лична карта, јер шта смо без традиције, ми смо онда репа без коријена", рекао је Миливоје Ћирковић.
Важно је и то да на Сабор из године у годину долази све више младих. Да се традиција преноси и на њих и да знају ко су, одакле су, ко су им преци и шта је истина о српском страдању.
"Територија српске Крајине је окупирана, она није реинтегрисана у Хрватску, она је злочиначком агресијом, геноцидном агресијом окупирана, зато је важно да Крајишници о томе причају, да се призна Влада Републике Српске Крајине у егзилу јер они имају легитимитет и легалитет, саборност и памћење како би се сви ми једном могли вратити", рекао је Александар Малешевић.
"Мислим да је важно поготово та култура сјећања која је почела сад да се врати и асоцира наше сјећање не смијемо заборавити наше коријене, одакле смо, мислим да је то нека ствар која треба бити основа сваке културе па и наше поготово ми млади, на којима и свијет остаје, мине смијемо да заборавимо одакле смо. Како каже она израелска 'Догодине у Израелу“, тако да ако Бог да догодине у Крајини, док год то живи живјеће и Крајина и српски народ и док год постоји тог духа крајина неће умријети, тако да ако је не вратимо сада, вратићемо је за неких 100 година хоћемо", рекао је Ненад Боснић.
18. година се Срби из Крајине састају у Крушедолу. Да се оживе сјећања, да се сачувају обичаји и традиција.
Људи у Србији посебно окупљени око манастира Крушедол широко су прихватили људе из Крајине који су за собом оставили своја вијековна огњишта и који су само овдје могли да пронађу свој спас. Управо овакав начин саборовања јединствен је начин да се очува традиција и кроз шта су прошли али и да поруче да су животе наставили далеко од свог дома носећи домовину у срцу.
Српске светиње вијековима су биле мјесто окупљања вјерног народа, мјесто саборности. Манастир Крушедол је српска светиња, и управо око њега и у њему уточиште су пронашли бројни прогнани са вјековних огњишта.
"Стално смо били нешто шиканирани, или од овог или оног, али опстао је српски народ. Овакви сабори око наших светиња и древних богомоља итекако су потребни, почевши од кућног прага, од породице, од комшилука, увијек је потребно било собрање. Оно које даје шансу и прилику да погледаш човјека у очи да се радујеш свако јутро што си срео неко живо чељаде, да се у том размијениш мишљење са њим да помогнете једни другима, заповјест је императив да поштујемо што је у души Србиновој.И ово је радост велика и сваке године предсједник РС дође јер он осјећа да је то дио његовог народа, одлио се дио народа, хвала земљи Србији која нас је примила", каже владика Василије, епископ сремски.
Сабор који је почео као симболично окупљање у мјесту Чортановци прерастао је у озбиљан скуп, који из године у годину окупља све више људи и тиме показује свој значај, кажу организатори.
"18. пут, што за нас Србе није карактеристично јер ми се релативно брзо одушевимо нечим али релативно брзо одустанемо, ево ми смо супротан примјер и надам се да ће таквих примјера бити што више, ево оволике године нису нас спријечиле ни поплаве ни короне, и ево Богу слава окупљамо се, рекао бих у све већем броју и у све већем броју су присутни представници наших држава и Републике Српске и Србије. Не смијемо дати забораву да прекрије све оне који су дали животе и жртвовали се за опстанак српскога рода, а посебно тренутак када наши архинепријатељи покушавају да нам наметну позицију народа парије и ово је заиста тренутак када морамо бити јединствени и као ријетко када", рекао је Вељко Вукелић, организатор Сабора.
Шта се дешавало Србима за вријеме највећих страдања треба поново подсјетити. У најизазовнијем времену за српски народ до сада, важно је причати и износити истину о српском страдању. Сабора попут овог треба још више организовати, на њима се види снага народа који је спреман да се бори за истину.
"Ове године 29 година од завршних операција етничког чишћења у Хрватској, Бљесак је прошао, сад чекамо годишњицу Олује. Идуће године је 30, то ћемо мало другачије обиљежити, ја се надам да ће Академија наука Србије изаћи у сусрет да направимо један научни скуп међународног карактера да позовемо из цијелог свијета стручњаке и да са неке временске дистанце размотримо шта се десило и Србима и осталима. И чини ми се након ове резолуције да је људи више и да их је све ово мало више ујединило. Србима да их нешто лупи по глави па да се окупе", каже Саво Штрбац из Центра "Веритас".
Сабори попут "Крушедолских звона“ требао би да буду организовани чешће, сматра писац и новинар Ратко Дмитровић. Да се на овакав начин како се то ради у Крушедолу, шири јаснија слика о српском народу. Свему ономе што они носе са собом као насљеђе и свему ономе што им нико не може одузети, а то су част и достојанство.
"Зато је нешто овако веома важно, овдје се његује изворна традиција овога народа, овдје су пред очима не само догађаји и горки и они прије тога пријатни, него се овдје његује култура овог народа и то је највећа важност. Наравно да овако нешто не може на другом мјесту или тешко, с обзиром на духовни значај манастира Крушедол, али треба наћи још мјеста годишње два три мјеста овако нешто буде и да један дио нашег народа, Срби из тзв. Хрватске, простора, дакле то је дио народа који је пун људима из сфере културе, образовања дао српском народу највише, и то је тако то кажем да бих рекао и поручио да обрате пажњу на овај дио нашег народа", рекао је Дмитровић.
У Србији су нашли своје нове домове. Крајишници памте, дан када су кренули у непознато, матица Србија је раширених руку прихватила све који су живот морали да крену од нуле. Србија и Српска су једна породица, порука је која је јасно исписана.
"Саборовање овдје је посвећено чињеници да је велики број људи са простора Крајине, ФБиХ, Републике Српске управо дошао на овај простор тражећи нови живот. Многи бјежећи од страдања и злочина које су чинили ти други на тим просторима на којима су живјели и мислили да су нам добре комшије. 18. пут смо ту , уз наравно сву подршку СПЦ, Владике, свештенства свог манастирског овдје, окупљамо се да искажемо то наше јединство и заиста је овдје дивно бити. Поруке које шаљемо је да се саберемо и окупимо, да не изгубимо наше идентитет, да искажемо наше захтјеве, да саборовање увијек и на овакав начин потврди јединство Републике Српске и Србије, да у свему манифестујемо чињеницу да смо један народ и да административне препреке не могу да остану трајно и не треба да остану трајно", поручио је предсједник Српске Милорад Додик.
"Цијели свијет је видио да су Србија и Република Српска једна породица, једна кућа, једна душа, два плућна крила једног народа. Били смо уједињени и данас смо уједињени. Крајина је света ствар за све нас. И тај завичај, данас грађана Србије, наших Крајшника је нешто што се памти и што се не заборавља јер они су Крајину понијели са собом, њу нико њима не може узети јер она је пошла са њима кроз пјесме, писмену, кроз културу. Видјели сте колико је богатство у њиховој култури и обичајима, и драго ми је што сам дио овог сабора, ту сам и да пошаљем поруку да је Србија њихова кућа, да су овдје своји на своме и да ћемо се ми трудити да помогнемо и подржимо сва важна удружења и пројекте којима се његује култура крајишких Срба овдје. Овај манастир је вијековима уточиште и склониште за наше Србе, овдје нам почивају краљеви, патријарси ово је духовни збег и центар окупљања нашег народа и владика Василије је невјероватном снагом и упорношћу успио да под крилима мати Ангелине, сабере све нас ма одакле долазили", нагласила је Милица Ђурђевић Стаменковски, министар за бригу о породици и демографију Србије.
Традиционалну манифестацију 18. Крајишки црквено-народни свесрпски сабор "Крушедолска звона" организовали су Удружење Срба из Хрватске заједно са Асоцијацијом избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, Завичајним клубом "Славонија" из Инђије и Епархијом сремском.
