Нијемци се докопали садржаја разговора Трампа и лидера ЕУ: Било је напето

Наиме, Доналд Трамп, предсједник САД, и актуелна администрација Сједињених Америчких Држава донијели су одлуку о смањењу програма војне помоћи војскама европских земаља које граниче с Русијом, сазнао је британски лист Фајненшл тајмс (ФТ) од извора у Вашингтону.

Према наводима ФТ-а, прошле нед‌јеље су представници Пентагона обавијестили европске дипломате да Сједињене Државе више неће финансирати програме обуке и опремања оружаних снага источноевропских држава које би се нашле на првим линијама фронта у случају оружаног сукоба с Русијом, преноси Јутарњи.хр.

Према првим процјенама, резови би могли утицати на програм из којег је у Европу у периоду од 2018. до 2022. послато 1,6 милијарди долара. Кључни корисници су Естонија, Летонија и Литванија.

Те три земље су чланице НАТО и граниче с Русијом, док Летонија граничи и с Бјелорусијом. Сједињене Државе тренутно имају око 2.000 војника распоређених у балтичким државама, гд‌је их је послао бивши амерички предсједник Џо Бајден након руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године.

Иако Литванија, Естонија и Летонија спадају међу чланице НАТО које највише издвајају за одбрану, јасно је да се не би могле саме супротставити Русији, па им је помоћ савезника од кључне важности.

Да је ситуација веома озбиљна, потврдио је и предсједник Естоније Алар Карис, који је у петак упозорио да би се европске земље које граниче с Русијом требале припремити на могућност да Вашингтон повуче дио својих војника из региона и почну градити властите војне капацитете.

Карис је открио да је на важност америчког војног присуства у источној Европи лично упозорио америчког предсједника Доналда Трампа, када су њих двојица у априлу, на сахрани папе Фрање, сједила заједно скоро два сата.

„Све сам му објаснио“, рекао је Карис у естонској делегацији при Европској унији.

У исто вријеме, други амерички програм – финансирање војске у иностранству – који Европљанима омогућава куповину великог наоружања (авиона, бродова, тенкова) од САД-а, и даље није погођен смањењима.

ФТ напомиње да се одлука поклапа са ставовима главног стратешког савјетника Пентагона, Елбриџа Колбија, који настоји прерасподијелити ресурсе америчке војске у корист индо-пацифичког региона, како би се обуздала Кина и смањио ризик од сукоба око Тајвана.

Да постоје проблеми између САД-а и ЕУ, потврдио је и посљедњи телефонски разговор с Доналдом Трампом, након којег европски челници више не вјерују да ће се увести нове санкције против Москве, објавио је њемачки часопис Билд. Према њиховим изворима, разговор је био напет.

У чланку се наводи да међу присталицама Украјине расте незадовољство и разочарање Трампом. Сам Трамп је оптужио Европљане да купују руску нафту, чиме – према његовим ријечима – помажу руској војсци.

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен покушала је да одговори Трампу, објашњавајући да је увоз руске нафте у ЕУ значајно смањен након инвазије на Украјину. Током разговора, Трампу је речено да само Мађарска и Словачка и даље увозе руску нафту.

Једина чланица „источног блока“ Европске уније, а можда и цијеле ЕУ, која је ове године поправила односе са Сједињеним Државама јесте Пољска – и то захваљујући недавно изабраном десничарском предсједнику Каролу Навроцком, којег је Трамп јавно подржао у кампањи ријечима: „You will win“ (Побиједићеш) – што се и обистинило, преноси Index.hr.

Навроцки је почетком нед‌јеље боравио у званичној посјети Бијелој кући, а Трамп га отворено назива савезником – за разлику од либералног премијера Доналда Туска, који води политику усклађену с ЕУ, коју Трамп не подноси.

Пољаци су задовољни јер је Трамп јасно рекао да ће америчке трупе остати у Пољској. Током састанка с Навроцким, амерички предсједник је додао да, уколико Пољска изрази жељу да се повећа број америчких војника, то ће бити могуће. Према ријечима Навроцког, током затворене сједнице у Бијелој кући, расправљало се о повећању присутности и успостављању сталне америчке војне базе у тој земљи.

Очекује се да ће амерички министар одбране Пит Хегсет и Славомир Ценцкјевич, шеф предсједничке Канцеларије за националну безбједност, ускоро разрадити детаље тог питања. Предсједник Навроцки је такође примио позив за самит Г20 наредне године у Мајамију, што је значајно јер Пољска тежи чланству у том тијелу.

С друге стране, само четвртина Пољака подржава Трампову политику, показују резултати истраживања које је спровео Опиниа24. На питање вјерују ли да Доналд Трамп води политику повољну за Пољску, 49% испитаника је одговорило „не“, док је 26% дало потврдан одговор.