Венецијанска комисија је мишљењем о структури и функционисању Уставног суда БиХ на реалном путу да сахрани дејтонску БиХ, јер негира темеље ове новоуспостављене државне /конфедералне/ заједнице коју чине два ентитета и три конститутивна народа, изјавио је бивши предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић.
Подсјећајући да су ставови Бадинтерове комисије својевремено сахранили велику државу Југославију, Калинић је напоменуо да је цјелокупно устројство постдејтонске БиХ данас засновано на етничком и ентитетском принципу и да би структура законодавне, извршне, па и судске власти на свим нивоима требало да поштује тај принцип.
- Бар је тако у Републици Српској за чији је Устав иста Венецијанска комисија својевремено дала позитивно мишљење - навео је Калинић за Срну.
Он је указао да ово јасно показује да је Република Српска у праву када је тражила измјене Закона о Уставном суду што подразумијева реафирмацију етничког и ентитетског принципа у конституисању и раду и избацивање из Суда уљеза у виду страних судија, а који су требали да оду пет година након Дејтона.
Према његовим ријечима, без таквог захвата овој земљи нема лијека, нити спаса.
- Ми свој пут знамо. Без легално и легитимно изабраних судија Уставног суда из Републике Српске за нас Суд не постоји. Све одлуке, шта год казала Венецијанска комисија, које буду донесене без судија из нашег ентитета ми не можемо признати - поручио је Калинић, који је савјетник предсједника Републике Српске.
Према његовим ријечима, ако би прихватили да буде другачије, онда би то био преседан који нас враћа 30 година уназад када је ову земљу задесио трагичан ратни сукоб јер су два народа прегласала трећи и тиме суспендовала његову слободу избора и укинула му статус равноправног конститутивног народа у БиХ.
Калинић је истакао да није нова структура БиХ, укључујући и равноправност три народа у Дејтону, дефинисана тек тако случајно, већ је то био кондицио сине ква нон /conditio sine qua non/, односно услов без кога се не може за престанак рата и могућу обнову суживота у овој земљи.
- Политички конвертит, који се одазива на грађанско име Жељко Комшић, и којем је један цијели народ - хрватски окренуо леђа па чак забранио да долази на територије у којима доминирају Хрвати и у БиХ и у Хрватској, није могао смислити ништа друго него да се обрати Венецијанској комисији са захтјевом да она каже каква може бити структура и на којем принципу може да ради и доноси одлуке Уставни суд БиХ, а који би, да је среће, требало да буде посљедња линија одбране изворне дејтонске БиХ - рекао је Калинић.
Он сматра да овим потезом Комшић заправо лијечи очигледни губитак свог националног идентитета.
- Испада да он, као један ванземаљац и квази "беиханац" и једно велико ништа, како би рекли национално свјесни и неострашћени људи сада преко "венецијанаца" покушава да покаже да је ипак нешто - закључио је Калинић.
Према мишљењу Венецијанске комисије, етничке квоте се не могу користити приликом избора судија у Уставни суд БиХ, јер то представља дискриминацију и подрива интегритет ове правосудне институције.
У мишљењу, које је Комисија објавила на пленарном засједању одржаном 21. и 22. јуна, а које је објављено на званичној страници Венецијанске комисије, оцијењено је и да је то у супротности са европском праксом.
