Мјештани Бистрице и Доњих Кола без воде

“Висока зона у Бистрици је попуњена, немају воде негдје можда 100 домаћинстава. Ево бунара, човјек црпи из бунара неко има извор неко бунар неко довози и ситуација је тешка вода је вода то је нешто основно што човјек треба да има”, рекао је предсједник МЗ Бистрица, Предраг Полић.

Када помислите да горе не може, може. Милија Ђурић воду није вид јела 11 дана. И она и супруг нарушеног су здравља, а сваки одлазак по неколико литара постао је борба. Ирена Кременовић већ 15 дана покушава преживјети са седам чланова домаћинства. Код Миленка Грујића иста слика, незамислива, два дана воде има, десет нема. Животиње напаја из резерви које је направио прије четири деценије, јер је, каже, изгледа боље планирао од оних који су за воду данас задужени.

„Не може се опрати кад воде нема не могу нешто одрадити а да неко има горива да се возика уз пут низ пут тога нема. Горе има чесма и то су заврнули а ја донесем у бачвицама себи и флаше“, рекла је мјештанка Милија Ђурић.

„Никако, да се мало бар појави воде ево јуче и данас мало крене али је мутна и сналазимо се како знамо одемо гдје има па наточимо бар да има за пити ја не знам ово је катастрофа“, рекла је мјештанка Ирена Кременовић.

„Било два, десет нема, па дан има, борба довозе ватрогасци па насипамо по бачвама, борба је ја сад одо са унуком на купање у неко десето село ово што имам намирио сам некако“, рекао је мјештанин Миленко Грујић.

Док једни преживљавају захваљујући бунарима и старим резервоарима, одговор од оних који управљају водоводом још чекају.

Неко 6, неко 7, неко 10 неко чак 11 дана без и једне једине капи воде овдје у Бистрици на 41 степен. Неко вади воду из бунара а неко нема чак ни то, управо зато траже одговор од надлежних да се ситуација што прије ријеши и да људи добију основну животну потребу.

Ни надлежне, а ни цистерне цивилне заштите данас нисмо затекли на терену. Али стигао је одговор директора Водовода. Умјесто објашњења када ће вода потећи, стигло је објашњење зашто је, наводно, нема. Кривци су, тврди директор, сами мјештани који заврћу вентиле. Дакле, испада да су људи остали без воде својом кривицом.

„Немогуће да немају 7-10 дана воду, они можда имају задњих дан, два, три пар дана, а из разлога, сада сам рекао, долазе мјештани и сами затварају, то је Бистрица и Рекавица, а то су та Доња кола, када сам реко резервоар Рекавице, са резервоара Рекавице се снабдијевају и из тих разлога, ја због тога и апелујем на становништво да нам пријави, а такође апелујем и на грађане који то раде да уопште не раде, да једини стручни људи који могу вршити манипулацију мреже затварањем вентила, отварањем вентила то су наше колеге радници Водовода“, рекао је директор бањалучког Водовода, Радован Мајкић.

А док се одговорност пребацује на грађане, километар даље у Доњим колима славине су и даље суве.

Екипа АТВ је након Бистрице дошла у Доња Кола гдје је ситуација потпуно идентична. Управо иза мене можемо вид јети колико је сваки дан без воде скуп. Мјештани кажу да је највише штете претрпио кукуруз, те уколико се оваква ситуација настави питање је хоће ли ове године имати било шта убрати.

У Доњим Колима нема ни приче о заврнутим вентилима. Али нема ни воде. Зато мјештани више не броје објашњења, већ празне канте и изгубљене дане.

„Стоке имам ручно морам прати, све мораш на руке. Најгоре су ми животиње имам два јунца, двије краве, срећом доле има ријека за краве, крмака 12 што треба напојити, опрати очистити и шта ја да радим. Дијете ми ради на пољопривредним пословима дође навече сав прљав, ја морам угријати воду на струјном шпорету и унијети канту од 20 кила да се он сапере“, рекла је мјештанка Љубинка Гатарић.

Док надлежни траже кривце, мјештани траже само воду. Не траже луксуз, обећања ни изговоре. Траже оно без чега нема живота. Јер када на 41 степен седам, десет или петнаест дана отворите чесму и из ње не потече ништа, проблем одавно више није несташица воде, него потпуни изостанак одговорности.