Прошле су три деценије након рата, а мине и даље убијају

Истакли су ово за "Глас Српске" из Центра за уклањање мина БиХ (БХМАЦ), након што је у јавности отворено питање колико у БиХ још има заосталих мина и посљедње несреће која се прије пар дана десила у насељу Хоџићи код Добоја, када је у минском пољу несрећно настрадао младић Мехмед Хасанамиџић (19), а што је болно подсјетило на овакве и сличне опасности које пријете деценијама након рата.

Република Српска

РИК одлучио: Неће спроводити изборе ЦИК-а

Према званичним подацима у БиХ и након 30 година од завршетка рата постоје још око 822 квадратна километара површина под заосталим минама, што представља 1,60 одсто у односу на укупну површину БиХ. Под директном угроженошћу од тих експлозивних средстава налази се чак 93.000 људи. Када је у питању црни салдо - од завршетка рата па до 2024. страдало је више од 1.780 особа, од чега 625 смртно, а међу њима је и 53 деминера. Из ових података се може видјети и да је од укупне броја смртно страдалих од заосталих мина било доста дјеце, чак 14 одсто, а жена 10.

Према ријечима надлежних из овог центра, поменута свота новца утрошена на деминирање је и већа, али они немају те податке за период од 1996. до 2001. године, уз опаску да је тада деминирање било финансирано од стране САД и Свјетске банке. Када је у питању други, каснији период из овог центра су навели да су од наведеног износа од 875,5 милиона марака домаће институције обезбиједиле око 409 милиона марака, а остатак новца донатори и разне међународне организације.

Регион

Огласила се мајка дјевојчице коју је угризао поскок на плажи: ''Губила је свијест и повраћала''

Међу највећим донаторима били су САД, Њемачка, Норвешка, Јапан, Шведска, али, како су истакли, не треба занемарити ни остале земље које преко ITF Enhancing Human Security финанцирају деминирање и тако доприносе да БиХ у цијелости буде очишћена од минске опасности. Додали су и да су поред наведених донатора велики допринос дале и међународне организације: УНДП, Европска унија, УНИЦЕФ, Комитет црвеног крста, ЕУФОР као и невладине организације.

Када су питању даљи планови и из БХМАЦ-а су навели да, када је у питању ова година, овај центар има буџет од 8,48 милиона марака који ће бити утрошени кроз два програма, планирање и пројектовање противминског дјеловања и осигурање квалитета противминског дјеловања. Додају и да ово нису једина новчана средства која ће бити утрошена за ову намјену. Наводе и да су у буџету институција БиХ, односно буџетском захтјеву за 2025. годину Министарства одбране, затражена финанцијска средства у износу од 1,99 милиона марака, као и додатна од 2,48 милиона кроз анекс буџетског захтјева. Такође, како су додали, за активности противминског дјеловања Федералне управе цивилне заштите планирана су средства у износу од пет милиона, а када је у питању Цивилна заштита Републике Српске - 3,67 милиона.

Хроника

Сударили се, па се потукли насред пута: Више особа хитно превезено у болницу

Поред тога инструментом претприступне помоћи планирана су новчана средства у укупном износу од 10 милиона евра. У плану је да овај пројекат буде реализован у наредне три године. Његова имплементација је кренула још 2024. године кроз почетак извођења операција од стране Федералне управе цивилне заштите и Републичке управе цивилне заштите РС. У плану је да током ове години почне реализација 11 пројеката - уклањања минско-сумњивих подручја.

Чишћење Саве

Према ријечима надлежних из Центра за уклањање мина БиХ у оквиру Инвестиционог оквира за западни Балкан планирана је и реализација пројекта управљања водама међу земљама у сливовима ријека Саве и Дрине, а што подразумијева и деминирање десне обале ријеке Саве, као првог предуслова за било коју врсту активности на тој ријеци. Финанцијска вриједност овог пројекта износи око 8,16 милиона евра.