Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Италијански научници имају необичан план за борбу против инвазивних плавих ракова који посљедњих година праве све већу штету у Јадранском мору.
Наиме, италијански научници су у море већ пустили на хиљаде ситних хоботница, у нади да ће оне помоћи у контроли њихове популације, пише АФП.
Тим са Универзитета у Болоњи вјерује да би обична хоботница могла да буде природни савезник у борби против плавог рака, прождрљиве врсте поријеклом са атлантске обале Сјеверне Америке.
„Одабрали смо хоботницу јер је она у природи изузетно моћан предатор ракова“, рекао је један од истраживача, Антонио Казалини.
Плави ракови стигли су у Средоземље прије више деценија, највјероватније путем баластних вода бродова. Међутим, посљедњих година њихова популација је нагло порасла. Италијанске власти и рибарска удружења повећање броја ракова повезују са загријавањем мора и климатским промјенама.
Њихов утицај на рибарство већ је огроман. Ракови својим снажним канџама лако отварају шкољке, па су посебно тешко погођена подручја на сјевероистоку Италије, међу најзначајнијим европским регионима за производњу шкољки.
Према подацима власти региона Емилија-Ромања, плави ракови су од 2022. године у том подручју причинили штету од готово 17 милиона евра. На нивоу цијеле Италије, процјене рибарске и пољопривредне организације Колдирети говоре о штети од око 200 милиона евра.
Рибар и узгајивач шкољки Давиде Санули каже да је ситуација посебно тешка у подручјима налик лагунама у близини делте ријеке По.
„Једе све, укључујући и младе шкољке које леже на морском дну“, рекао је Санули, који учествује у пројекту Универзитета у Болоњи.
Како наводи, плави рак је у појединим дијеловима овог подручја „направио масакр“.
Ови ракови су одлични пливачи, могу да достигну тежину од око једног килограма и имају мало природних предатора. Управо зато италијански истраживачи покушавају да пронађу начин да повећају број њихових природних непријатеља.
Пројекат „Окто-Блу“, покренут прошле године уз финансијску подршку региона Емилија-Ромања, заснива се на узгоју младих хоботница које се потом пуштају у море.
У лабораторији у лучком граду Чезенатику истраживачи узгајају младе хоботнице у великим бијелим базенима. Када достигну одговарајућу фазу развоја, хиљаде њих пребацују у велике пластичне кесе и одвозе на пучину.
Хоботнице се потом пуштају у близини подводних гребена, гдје су претходно постављена вјештачка склоништа од цемента и глине. Циљ је да им се омогући да се што лакше прилагоде и опстану у природном окружењу.
Од јуна је у море пуштено око 80.000 младих хоботница, а истраживачи желе да тај број удвоструче до краја августа.
„Идеја је да се успостави мала заједница близу обале како би могла боље да се бори против ширења плавог рака“, објашњава Казалини.
Истраживачи не крију да пројекат има ограничења. Обичне хоботнице углавном не живе у топлим и пјешчаним водама карактеристичним за лагунска подручја у којима плави рак причињава највећу штету.
Због тога би њихов утицај управо на најугроженијим мјестима могао да буде мали.
Стручњаци зато истражују и друге потенцијалне предаторе. Бранцин би, према неким процјенама, могао да буде ефикаснији у борби против плавих ракова, док тим из Болоње проучава и јегуље, које се хране јајима ракова.
Ипак, научници вјерују да би, уколико се пројекат покаже успјешним, сличан приступ могао да помогне у ограничавању броја плавих ракова и смањењу њиховог утицаја на морски екосистем Јадрана.
Колико је проблем озбиљан најбоље показује репродуктивна способност плавог рака.
„Плави ракови имају невјероватан репродуктивни потенцијал и стопу плодности“, рекао је истраживач Пјетро Емануели са Универзитета у Болоњи.
Једна женка може да положи милионе јаја, од којих се већина излегне. Иако само дио младунаца доживи одрасло доба, истраживачи сматрају да би чак и један предатор могао да направи разлику.
Ако би хоботница ухватила само једну женку плавог рака, њен утицај на популацију могао би да буде значајан.
Због тога италијански научници сада покушавају да одговоре на питање које звучи готово невјероватно: да ли би хиљаде хоботница могле да помогну у спасавању Јадрана од инвазивних плавих ракова?
(Б92)
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.
Најновије
Најчитаније
13
40
13
28
13
22
13
16
13
13
Тренутно на програму