Супер Ел Нињо долази, доноси поплаве, пожаре и глад: Зашто ће бити најјачи икад?

Америчка Национална управа за океане и атмосферу (НОАА) процјењује да постоји око 90 одсто изгледа за врло снажан Ел Нињо током јесени и зиме 2026/2027. године. Према истој прогнози, постоји 69 одсто вјероватноће да би до краја године овај догађај могао достићи снагу најјачег Ел Ниња икада забиљеженог.

„Scientific American“ наводи да би овај Ел Нињо могао бити најјачи од 19. вијека. Адам Скејф (Scaife), руководилац дугорочних прогноза британског Мет Офиса, описао га је као до сада незабиљежен догађај и рекао да никада није видио тако снажан сигнал Ел Ниња у прогнозама.

Веома снажан природни климатски феномен

Разлог за забринутост није само чињеница да се развија веома снажан природни климатски феномен. Проблем је што он долази у тренутку када је Земља већ неуобичајено топла због људског загријавања.

Другим ријечима, Ел Нињо не почиње на „нормално“ загријаној планети, већ на планети која већ обара температурне рекорде.

Ел Нињо је природни климатски циклус који се у просјеку појављује сваке двије до седам година и најчешће траје између девет и 12 мјесеци. Центар му је у тропском Пацифику.

У уобичајеним условима пасати дувају с истока према западу и потискују топлу површинску воду према Азији и Аустралији, док хладна вода из дубина избија уз обалу Јужне Америке.

Током Ел Ниња ти вјетрови ослабе, па се топла површинска вода почиње помјерати натраг према истоку, ка обалама Перуа и Еквадора. Океан тада отпушта велике количине топлоте у ваздух, што подиже глобалне температуре и мијења распоред падавина.

НОАА објашњава да управо та повезаност океана и атмосфере омогућава да Ел Нињо дјелује далеко изван подручја у којем настаје. Промјена температуре мора утиче на велике ваздушне струје и положај млазне струје, а тиме и на распоред топлоте и падавина на другим континентима.

Тамо гдје је иначе суво може почети обилно падати киша, док подручја која зависе од редовних падавина могу остати без њих. Негдје доноси поплаве, другдје пожаре. Неким пољопривредницима може помоћи, док другима може уништити усјеве.

Управо због тога научници избјегавају да Ел Нињо описују као добар или лош феномен.

Емили Бекер (Emily Becker), истраживачица са Универзитета у Мајамију која учествује у НОАА-иним прогнозама Ел Ниња и Ла Ниње, за „National Geographic“ упозорава да је ријеч о природном процесу који „једноставно постоји“. Међутим, његова снага одређује колико ће велике бити посљедице.

Посљедице климатских промјена

Уобичајени Ел Нињо значи да се површина мора у кључном дијелу тропског Пацифика загријава отприлике један до два степена Целзијуса изнад просјека. Већ два степена сматрају се веома снажним догађајем.

Очекивања за актуелни Ел Нињо знатно су виша. Према „Scientific Americanu“, прогнозе упућују на око три степена Целзијуса изнад просјека. Такве вриједности улазе у подручје које се назива „супер Ел Нињо“.

Једна од најважнијих посљедица биће виша глобална температура.

Ел Нињо сам по себи не узрокује дугорочно глобално загријавање. Он је природни климатски циклус. Међутим, током снажног Ел Ниња огромна количина топлоте из океана прелази у атмосферу, чиме се додатно подиже глобална температура.

Свјетска метеоролошка организација (WMO) потврдила је да је 2024. година била најтоплија година у 175-годишњем инструменталном запису, са просјечном глобалном температуром око 1,55 степени Целзијуса изнад нивоа из периода 1850–1900. године.

Управо је та комбинација оно што актуелни Ел Нињо чини посебно важним. Природна осцилација сада се надовезује на дугорочно загријавање планете.

Ако су океани већ топлији, атмосфера већ топлија, ледници већ под притиском, а тло у неким подручјима већ суво, додатни климатски поремећај може бити довољан да систем пређе праг након којег посљедице постају много озбиљније.

Према Мет Офису, 2027. година би врло вјероватно могла преузети мјесто 2024. као најтоплија година откад постоје мјерења. Ел Нињо свој утицај на глобалну температуру не показује одмах, па би врхунац топлотног учинка могао услиједити током 2027. године.

Највећи парадокс Ел Ниња

Највећи парадокс Ел Ниња јесте то што исти феномен може истовремено изазвати потпуно супротне временске прилике на различитим крајевима свијета.

Дијелови Перуа и Еквадора могу забиљежити много више падавина него иначе, уз опасност од поплава. Истовремено су Аустралија, Индонезија и дијелови јужне Азије склонији сушним условима.

У јужној Африци Ел Нињо је повезан са већом врућином и сушом, што директно погађа пољопривреду и доступност хране. У Индонезији и Аустралији мање падавина и више температуре могу повећати опасност од шумских пожара.

У Јужној Америци ситуација би могла бити још компликованија. Обилне кише, поплаве и одрони погодили су прошле седмице Перу. Истовремено је у другим дијеловима региона проблем управо супротан и огледа се у недостатку воде.

„Reuters“ наводи процјену Свјетског програма за храну (WFP) према којој би овогодишњи Ел Нињо могао гурнути готово 49 милиона додатних људи у стање акутне глади.

Критичне земље

Најтеже би могли бити погођени дијелови Средње Америке и јужне Африке.

Климатски шокови могу покренути ланац проблема: пропадне усјев, цијене расту, смањују се приходи пољопривредника, повећавају се трошкови хране, а државе морају издвајати више новца за помоћ и обнову.

Иако звучи парадоксално, снажан Ел Нињо има и једну предност: метеоролозима даје релативно добар сигнал о томе шта би се могло догађати мјесецима унапријед.

Емили Бекер за „National Geographic“ истиче да Ел Нињо мијења глобалну атмосферу на начин који повећава могућност предвиђања одређених образаца.

То значи да државе могу унапријед припремати системе за снабдијевање водом, пољопривреду, енергетику, здравство и заштиту од поплава.

То је посебно важно јер Ел Нињо не долази изненада. Океан се загријава постепено, сателити га непрестано прате, а истраживачке плутаче мјере температуру и стање мора и на дубинама већим од 300 метара.

Научници тако могу видјети како се топлота помјера према површини и процијенити развој догађаја.

(Аваз)