Влада Српске одобрила проширење квота за други уписни рок за студенте

Поједини факултети слиједили су то упуство, други га нису успјели у потпуности испратити због недостатка капацитета или због тога што су сматрали да не треба да презасите тржиште рада одређеним занимањима.

Поједини факултети у сљедећим ће данима морати да објасне и студентима и Влади којим су се критеријумом водили при повећању броја слободних мјеста за други уписни рок.

Трампови проблеми пред састанак са Путином: Недостаје му кључна особа

Филозофски факултет већ је објаснио. Повећали су за по 5 број мјеста за предшколско васпитање и психологију, иако су за предшколско испод црте у првом уписном року имали 11 студената, а за психологију више од 70.

''Сматрамо да је 40-45 студената годишње оптимална мјера за тржиште Републике Српске и БиХ, имајући у виду постојање истог смјера на још неколико факултета у држави. Поред тога, желимо кроз јачу селекцију да имамо одличне студенте и касније психолошки кадар. Секундаран али незанемарив разлог је и што наше учионице могу да приме око 45 студената.'', рекли су са факултета.

Срби брутално убијени у Јужној Америци: Раскомадани рафалима, улица натопљена крвљу

Број уписних мјеста на Академији умјетности повећан је само за једно мјесто на студијском програму музичке умјетности. Квоте за ликовну и драмску умјетност нису повећане иако је интересовање далеко веће, али нису ни морале да буду јер значајан број студената није задовољио критеријуме за упис у првом уписном року, па су на музици остала још 22 мјеста, а на драмским умјетностима још 15.

''Капацитети на Студијском програму ликовне умјетности су нажалост такви да не могу примити више студената. Сва мјеста су попуњена у првом року, само је остало једно самофинансирајуће на Сликарству. Друга два студијска програма нису попуњена у првом уписном року па је конкурс за упис у другом року расписан на преостала одобрена мјеста. Иначе уписне квоте одобрава Влада РС'', казали су из Академије умјетности.

Зеленски, ЕУ и НАТО: Шта су поручили из Берлина уочи самита Трампа и Путина

Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет повећао је број уписних мјеста за укупно 25, при чему проширење није обухватило најпопуларнији смјер — архитектуру. Поред тога што се на овај смијер у првом уписном року пријавило дупло више студената него што је слободних мјеста, број мјеста на АГФ-у повећан је за 10 на смијеру геодезија, који нису успјели да поуне ни у првом року. О овом питању се, како сазнајемо, разговарало на недавној сједници наставно-научног вијећа након које је руководство отишло на годишње одморе, па ћемо тек 18. августа знати како је одлучено да се на овакав начин одреде слободна мјеста за нови уписни рок на АГФ-у.

Хеликоптер из БиХ и кандер из Хрватске послати у помоћ Црној Гори

Поред архитектуре на којој су остала још два мјеста, борба ће се водити и за три студентске столице на медицини, гдје је број мјеста максимално повећан у односу на капацитете. Мјеста – и то чак 38 – има на медицини, али на енглеском језику. А то је бар иста професија. Они који ове године неће успјети да направе први корак ка свом животном сну да буду архитекте, љекари, академски образовани ликовни умјетници или психолози још стигну да се упишу на Рударски, Пољопривредни или Филолошки факултет, гдје је заинтересованост на историјски забрињавајућем нивоу. Звучи сурово, али није да поједини студенти на појединим факултетима нису већ чули овакве препоруке.